Izvor: Blic, 21.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiže nesmrtonosno oružje
Stiže nesmrtonosno oružje
Kada su planirali akciju otmice za vreme popularnog mjuzikla 'Nord-ost' u Moskvi, čečenski teroristi su računali i na mogućnost da će snage bezbednosti protiv njih upotrebiti i gas, ali nisu očekivali da će on tako brzo da deluje. Kada je pozorišnom dvoranom počeo da se širi beličasti dim, oni nisu stigli ni da navuku maske, a kamoli da aktiviraju eksploziv koji je bio raspoređen po čitavoj zgradi. Otmičari, koji su kao taoce držali oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 750 ljudi, izgubili su svest još pre nego što su pripadnici antiterorističke jedinice pucali u njih.
U akciji oslobađanja ruske snage bezbednosti prvi put su masovno isprobale jedno nesmrtonosno oružje (NLW), koje ima za cilj da protivnika onesposobi za borbu ali ne i da ga ubije. Pošto je od posledica primene gasa život izgubilo i 128 talaca, nakon akcije se rasplamsala žučna diskusija o tome šta je dovelo do toga. 'Da su sve uradili kako treba, verovatno bi bilo svega 20 žrtava. Verovatno je primenjena prekomerna doza, a i lekarska pomoć bila je katastrofalno organizovana', kaže Lev Fjodorov, predsednik Organizacije za hemijsku bezbednost u Moskvi. Privredni magazin 'Nature' postavlja pitanje da li se stvarno može govoriti o nesmrtonosnom oružju, a na sličan način razmišlja i fizičar Jirgen Altman sa Univerziteta u Dortmundu: 'Dejstvo i rizici različitog nesmrtonosnog oružja drže se u strogoj tajnosti, te zbog toga o njima ima mnogo tvrdnji, ali gotovo nikakvih konkretnih informacija. U donošenju odluke o primeni takvog oružja bi trebalo da učestvuje i javnost', smatra on.
Međutim, činjenica je da se u Rusiji, SAD i nekim evropskim zemljama uveliko radi na popunjavanju vojnih arsenala ovakvim oružjem. Pored hemijsko-farmaceutskih preparata, izmišljeno je mnoštvo tehnologija koje treba da onesposobe čoveka, zaustave vozila i brodove ili da skidaju letelice s neba. Policijski stručnjaci su zainteresovani za takozvane nokaut-sisteme, koji bi se primenjivali u borbi protiv masovnih ubica ili nasilnički nastrojenih demonstranata.
Potreba za nesmrtonosnim oružjem prvi put je konstatovana 1993. godine, kada je u uličnim borbama u Mogadišu pored oko 1.000 Somalaca poginulo i 19 američkih vojnika koji su se nalazili u sastavu mirovne misije UN u Somaliji. Ubrzo nakon toga, u SAD su počela naučna istraživanja, koja od 1997. godine koordinira Združeni direktorat Pentagona za nesmrtnonosno oružje. Slika lutke vezane trakama od brzo stvrdnjavajuće sintetičke pene obišla je svet. Superlepak i polimeri treba da sputaju tenkove i avione u akciji, zadržavajući ratno oruđe na tlu ili pretvarajući ulice i avionske piste u nepremostive klizave prepreke. Jedan od projekata bio je i infrazvučni top, koji je svojim snažnim vibracijama trebalo da protrese unutrašnje organe protivnika, da kod njega izazove mučninu i time ga potpuno onesposobi za borbu.
Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine ponovo je postalo aktuelno pitanje tehnologije nesmrtonosnog oružja. Od tada se traga za sistemima koji će moći da sputaju otmičare aviona ili da uguše zatvorske pobune, kao na primer oružje na principu elektrošoka, plastični meci, sprej na bazi bibera ili mreže za hvatanje. 'U obzir bi došao i veliki vazdušni jastuk, koji blokira prolaz u pilotsku kabinu', kaže Karl-Fridrih Cigan iz Instituta za hemijsku tehnologiju u Pfinctalu kod Karlsruea. Slični vazdušni jastuci mogli bi da posluže kao prepreka umesto mina koje su se do sada koristile u tu svrhu ili da blokiraju ulaze i tunele. Za slučaj pobune zarobljenika iz Avganistana, američki marinci izveli su vojnu vežbu u vojnoj bazi na Kubi, tokom koje su koristili takozvane stingball-granate, koje prilikom detonacije rasprskavaju gumene projektile. U fazi razvoja nalazi se i superpuška A3 P3, namenjena zatvorskim čuvarima i policajcima, koja već prema izboru raspršuje sprej na bazi bibera.
U međuvremenu su mnogi od američkih projekata nesmrtonosnog oružja zbog nedostatka novca stavljeni ad akta, pa tako i stvrdnjavajuća lepljiva pena za primenu protiv ljudi. Pošto do današnjeg dana nije izmišljeno sredstvo koje bi je iz čvrstog vratilo u tečno stanje, postojala bi opasnost da se žrtva uguši ako pena dođe u dodir sa nosom ili ustima. Američko ministarstvo odbrane trenutno ispituje zvučnu pušku namenjenu letačkom osoblju, koja proizvodi veoma prodoran ton, izazivajući bol koji dezorijentiše otmičare. Inače,visokoenergetski pulsirajući laser, koji sa velike udaljenosti može da parališe čoveka, treba da bude spreman za upotrebu 2006. CDC/MA
