Izvor: Blic, 28.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stigla lađa francuska
Stigla lađa francuska
Tako to biva. Čekajući više para, čekajući gasovod, olimpijski bazen, stečaj u mnogim preduzećima, čekajući nova parking mesta, čekajući i da neki i dalje konačno odu a neki, konačno, apolitični i stručni banu u značajne fotelje, Užičani su pre par dana dočekali nešto što ceo Balkan čeka skoro sto godina...
Otkada je osnovan, 1903. godine, Pariski jesenji salon nije zakoračio na Balkan. A onda, ponajpre zahvaljujući Užičaninu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nenadu Žiliću i Crnogorcu Dragu Dediću, slikarima na 'privremenom' radu u francuskoj prestonici, 40 slika sa Jesenjeg salona obrelo se pre nekoliko večeri u užičkoj Gradskoj galeriji. Tek, otvarajući ovu prestižnu svetsku izložbu, Zoran Đinđić, premijer Srbije, reče da Beograd sigurno zavidi Užicu...
Koliko sutradan, članovi Jesenjeg salona, uključujući i francuske slikare, pisce i kritičare, sreli su se u 'Etno selu' Sirogojna sa novinarima iz Užica. Što zbog napornog prethodnog dana (jurnjava za premijerom i ministrima po kaljugama, betonu, hodnicima i salama Zlatiborskog i Moravičkog okruga), što zbog u poslednje vreme čestog izveštavanja na temu 'umetnost preživljavanja', novinari su našim i francuskim gostima postavili par običnih pitanja, poput - da li ste prvi put u Srbiji, kako se osećate, koliko košta izložba...
Odgovori 'naših' i pravih Francuza su, međutim, izazivali i aplauze i smeh novinara, a čuo se i zaključak da bi Drago Dedić mogao zameniti i Đinđića i zemljaka, Vujanovića.
- Dirnuta sam dočekom, ovolikom pažnjom - i novinara i svih ovih ljudi. Uzbudio me vaš entuzijazam i visina ljudi. Osećam da imate ljubav prema svojoj tradiciji. Sirogojno je čarobno mesto - reče Monik Baroni, slikarka i potpredsednica Jesenjeg salona.
Jak Rive, pisac, slikar i kritičar, najpre je rekao da ga uzbuđuju srpske crkve, manastiri i muzeji, a potom priznao da je oduševljen kako Srbi izlaze iz rata:
- Izlazite visoko uzdignute glave i to je za mene jako važno. Razgovarao sam sa vašim ministrom Đelićem i zajedno smo zaključili da se veze sa Francuskom uspostavljaju i da se još više moraju uspostaviti. Srećan sam da sam ovde.
Moreno Pinkas, predstavljen kao jedan od najpoznatijih francuskih slikara i kao jedan od najznačajnijih umetnika, koji je ikada došao u Srbiju i Nikol Lamot, likovni kritičar, skoro su jednoglasno priznali da su za tri dana boravka u Srbiji videli mnogo lepih stvari, ljudi i slika.
A nakon što je Dušan Starčević, direktor užičke Galerije, rekao da je izložba organizovana uz pomoć nekih preduzeća, opštine, okruga, prijatelja sa svih strana i da je, ipak, koštala koliko je morala da košta, za reč se javio Drago Dedić:
- Francuska država ne daje umetniku ništa. Tamo se slikari sami organizuju, sve sami sebi plaćaju. I pariski Jesenji salon organizuju slikari. Za ovaj projekat u Srbiji meni niko ništa nije platio. Salonu nije trebalo da dođe ovde, ali došao je, jer ima jedno čudno srce. Ovo što velim nije plakanje, nego samo ilustracija: Moreno Pinkas, onaj tamo... ponekad ga u Parizu dobijem na telefon i dok razgovaramo, on je već napravio crtež... Otkako je došao ovde, tri dana, za njega je ovo tragedija, jer je jutros napravio samo jedan crtež... Ja i on živimo u dve uporedne ulice i on je jednom navratio kod mene, počukao na vrata i dok sam ja stigao da otvorim on je već otišao, nije imao vremena da čeka. U Parizu slikar ne zna šta je vreme. Radi od zore dok ne legne u krevet, kao sluga. I ne zna koliko ima slika. I vi pitate koliko košta ova izložba? Košta manje nego ono slika koliko je Moreno mogao da napravi i proda za vreme dok je ovde. Manje, kunem vam se - ubeđivao je Drago. - Ako smo mi, ovde, sa Jesenjim salonom samo jednoj osobi napravili dobar osećaj, onda je ova misija uspela.
Odgovore na pitanje kakva je budućnost slikara i slikarstva, 'naši' i pravi Francuzi su zaključivali rečima: 'Mode prolaze kao vetar, ali slikarstvo ostaje'.Onda su novinari otišli prema Užicu da i dalje pišu o umetnosti preživljavanja, a umetnici ostali sa pejzažima Sirogojna.tekst i foto:
Zoran Tmušić
