Izvor: Blic, 30.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta mogu detetu da kupim za ove pare?
Šta mogu detetu da kupim za ove pare?
Ispred Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu u Ulici 27. marta u Beogradu, više od pet stotina ljudi juče je uredno i strpljivo čekalo u redu još od ranih jutarnjih sati samo da bi podneli dokumenta za obnavljanje prava na dečji dodatak. Nekima je ovo i drugi dan staža u redu jer do sada nisu uspeli ni da se približe zgradi.
Vreme za podnošenje dokumentacije je ograničeno, a sreća baš, kako kažu, i nije na njihovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strani. Svi su iscrpljeni i ogorčeni zbog komplikovane procedure najpre za sticanje pravo po novom Zakonu o finansijskoj podršci porodici, za koje su morali da podnesu više od 30 dokumenata na koja su čekali i po 15 dana zahvaljujući našoj ažurnoj administraciji, a sada i za obnavljanje tog istog prava. Ipak kažu, isplati se maltretirati i smrzavati za tih 800 ili 1.200 dinara koliko dobiju, jer bolje je išta nego ništa. Prema rečima ljudi iz obezbeđenja, čiji je zadatak da ne puštaju više od 15 ljudi u grupi, broj zainteresovanih dnevno prelazi i dve hiljade.
- Samohrana sam majka dvoje dece i sa učiteljskom platom od deset hiljada dinara jedva krpim kraj s krajem. Tih 1.200 dinara po detetu mi ne znače mnogo, ali kada se skupi dodatak za dva meseca mogu jednom detetu da kupim patike, a onda sledećeg drugom. Za hranu se snalazimo, biramo - ili jelo ili obuća. Opet, kada pogledate, ukoliko nahranite dete a pustite ga bosog razboleće se i obrnuto, pa čovek ne zna šta mu je pametnije. Za sve krivim ovo društvo. Pad nataliteta je stravičan, sve je manje dece, a i ovo malo njih što ima ne mogu normalno da žive. Sve je preskupo, nema se novca za zadovoljavanje osnovnih potreba, a kamoli omogućiti im da se bave sportom ili nekim drugim aktivnostima, jer se sve plaća - priča Suzana Perlić.
Milena Milutinović žali se na visinu dodatka, jer za 800 dinara koliko dobija, može detetu samo da kupi markicu za prevoz. Kaže, nije joj jasno kako je izračunato da po članu primanja porodice ne smeju prelaziti 3.000 dinara. 'Pitam se, šta za tolike pare da kupi? Hranu možda?' Ali kakvu, i u kojoj količini?'
- Sramota me je što u ovim godinama zavisim od svojih roditelja koji žive na selu. Oni odvajaju od sebe kako bi nama dali, ali sa platom od osam hiljada i suprugom koji je ostao bez posla ja dvoje dece ne bih mogla da nahranim - kaže Milena Milutinović.
Svi pričaju u glas, svako bi da ispriča svoju životnu priču, svi uglavnom imaju iste probleme, kako prehraniti i obući decu. Neki o hrani ni ne razmišljaju već o tome, od čega kupiti lekove za decu, jer loši uslovi života učinili su svoje.
Stojan Branković takođe strpljivo stoji u redu, naravno, sa gomilom potrebne dokumentacije.
- Jedanaestogodišnji sin doživeo je kao mali penicilinski šok i ima trajne posledice, zbog nebrige lekara, a mi nismo imali novca da ga lečimo. Od 800 dinara koliko prima za dodatak i sa još 1.700 dinara koliko dobija za specijalnu negu uspemo samo da mu kupimo pelene koje su mu neophodne, jer je moja penzija 6.500 i za nju jedva uspemo da podmirimo dažbine. A za hranu... T. Nikolić
