Izvor: Blic, 27.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski Džejms Bond
Srpski Džejms Bond
M. S. je biznismen, novog kova. Ne štedi kada treba da se pokaže u najlepšem svetlu. Ima za vratom dve ljubavnice-sponzoruše, ženu, i više od troje ljudi, koji ga besomučno jure zbog nevraćenih dugova. On je taj - zadatak za srpskog Džejmsa Bonda.
Ovo je možda bizarni primer posla koji obavlja jedna privatna beogradska detektivska agencija. Početkom devedesetih, u vreme prvih, žešćih finansijskih lomova, nastupili su ogromni dužnički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosi među građanima. Oko 150 agencija, neke su trajale samo jedan dan, registrovano je samo da bi se bavile uterivanjem dugova. Mnogi od vlasnika tih agencija danas su mrtvi. Formirali su ih uglavnom bivši pripadnici policijskih snaga, ratni veterani, ali i kriminalci.
Danas u Srbiji ima oko 15 agencija registrovanih pod šifrom 110 i 909 za pružanje usluga građanima u traganju za nestalim ljudima, vozilima, pružanja raznih informacija... Neke agencije i dalje rade polulegalno. Ozbiljna agencija - koja je u udruženju privatnih detektiva Evrope, kao što je Interpol na nivou policije, ne želi da se njeno ime pominje u 'Blicu', upošljava petnaestak ljudi, nekad manje, nekad više i to su isključivo mladići i devojke, prvaci u kik-boksu i drugim borilačkim veštinama, bivši pripadnici policije, koji tragaju za nestalim ljudima, preljubnicima... ali oni obezbeđuju i ambasade, strane biznismene, predstavništva i u tom delu posla ponekad angažuju i po stotinu ljudi.
- Obavljamo i poslove za državne firme u inostranstvu oko realizacije naplate, to su poslovi od kojih je zarada stotinak hiljada maraka i više, ali oni mogu da traju i po dve godine, često ih nije lako okončati. U zapadnoj Evropi detektivi imaju pravo ulaska u banku, revizije svih papira, tako se utvrđuje gde su nestale pare i na kraju se angažuje advokat... To nije uterivanje dugova, kao što se dešava kod nas, gde mnoge agencije i njihovi vlasnici zbog toga i padaju. Danas u Jugoslaviji ne možeš da naplatiš dvesta maraka, možeš da ga obesiš, al’ on nema da vrati. Još gore je sa dugovanjima od sto i više hiljada maraka, možeš samo da ga ubiješ. Godinama ne menjamo adresu, niti broj telefona, a ko radi na crno, uzima avans i nestaje i svaka dva meseca je na novoj adresi - kaže vlasnik jedne od najstarijih detektivskih agencija, koji je želeo da ostane anoniman.
- Gledam da mi ljudi ostanu maksimalno obezbeđeni, da ih vratim kući mami i tati žive i zdrave - kaže. Pre preuzimanja posla on ispita sve činjenice. Ako sagleda da je posao sumnjiv, da zalazi u sferu mafije, odustaje. Usluge naplaćuje po obavljenom poslu.
Ali za razliku od njega mnogi uzimaju avanse. A onda nestaju. Cena usluga, recimo za praćenje, iznosi deset maraka po satu.
Jedna beogradska agencija pre se odlučuje da kada uhvati muža preljubnika smesti suprugu u auto i vozi je na lice mesta . 'Pa oni tamo nek se obračunavaju', kaže jedan detektiv, koji je najopasniju akciju izveo pre tri godine. Angažovan je od nemačke policije da pronađe četiri Albanaca kod Dečana, po ceni od 10.000 maraka za svakog, za kojima je u Nemačkoj izdata poternica zbog ubistva, silovanja i dilovanja opijatima. Od nemačke policije dobio je opremu za ekipu, specijalne lisice, sredstva za omamljivanje, uniforme nemačke policije bez oznaka... Trebalo je da ih namame preko granice u Makedoniju, gde ih je čekala nemačka policija. 'Kontakt je obazrivo izveden, da bi smo na kraju rekli da prodajemo BMW, po povoljnoj ceni... sa nešto ‘praha’, ali da se on nalazi u Makedoniji'. Pristali su.
- Jednom sam celu saobraćajnu nesreću prebacio iz Srbije u Rumuniju - kaže jedan detektiv.
- Naš građanin koji živi u Švedskoj slupao je auto, ali za nesreću u Jugoslaviji nisu priznavali zeleni karton osiguranja. Potplatili smo rumunskog radnika.
To je već, prevara!?
- Pa, prevara, molim vas, ali naplatili smo im bezobrazluk što ignorišu Jugoslaviju, učinili smo dobro delo', kaže on. Tanja Nikolić-Đaković
Ljubavnice su važnije
'Klijenti nas angažuju i pred samu svadbu, da bi znali da ulaze u siguran brak. Muškarci nas češće angažuju za praćenje ljubavnica, retko ili nikako traže da im pratimo supruge. Ne skrivamo se po automobilima, ne pentramo se po drveću, ne čučimo u haustorima. Ekipe za praćenje se smenjuju, imamo aparate za slikanje na trista metara, radio vezu...', kaže jedan beogradski detektiv.
