Izvor: Blic, 08.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srcem okreće pedale
Srcem okreće pedale
Dušan Veršić (50) je u oktobru biciklom savladao maršrutu od Subotice do Preševa. U brojkama, Dušanov poduhvat izgleda ovako: prešao je 590 kilometara za 25 sati i osam minuta, vozeći prosečnom brzinom od 24,8 km na sat, odnosno tokom sedam dana vožnje on je dnevno prelazio 90 kilometara. I sve to, u eri svakojakih rekorda, možda i ne bi bilo mnogo interesantno, da Dušan nije invalid kome su amputirane obe noge do kolena. Vozio je uz pomoć proteza, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << duž celog puta imao je policijsku pratnju, a njegov podvig pomoglo je Savezno ministarstvo za sport i omladinu.
- Ovim sam hteo da postignem dve stvari. Pošto ima puno ljudi koji su hendikepirani i ne uspevaju da se s tim izbore, već se predaju, samuju i povlače od života, moj cilj bio je da njima pokažem kako u svakom čoveku postoje ogromni, gotovo nemerljivi potencijali i da je greh ne iskoristiti što više od toga. Druga namera mi je bila da skrenem pažnju društva na probleme invalida, s obzirom na to da ovom problemu nije posvećeno dovoljno pažnje - kaže Dušan. U prilog njegovim rečima i usvojenoj životnoj filozofiji govori i veliki optimizam koji naprosto isijava iz ovog čoveka. O svemu priča sa osmehom na licu i izgleda mnogo mlađe u odnosu na svoju životnu dob.
A, bez nogu je ostao nakon jedne bezazlene povrede koja je na kraju mogla imati i još tragičniji ishod. Pre deset godina dok je bio na odmoru, prilikom šetnje po plaži, Dušan se ubo u taban jedne noge. Nije mnogo obraćao pažnju na to, ali se u međuvremenu ranica zagnojila i kad se vratio u Beograd otišao je kod lekara koji mu je povređeno mesto očistio i previo. Međutim, nekoliko dana kasnije dobio je visoku temperaturu, zabolele su ga noge i završio je u bolnici u gotovo besvesnom stanju.
- Dobio sam sepsu, a njena posledica bila je gasna gangrena. Otkazali su mi bubrezi, jetra, pluća, samo je srce radilo. Nekako sam se povratio, ali nogama nije bilo spasa - seća se Dušan, koji nije dozvolio da ga sve to pokoleba, već je pronašao način da se izbori sa životnom nedaćom. Jedini je invalid u našoj zemlji koji se aktivno bavi biciklizmom.
- Dok sam imao noge, samo jednom u životu sam biciklom prešao 20 kilometara. Onda sam pre šest godina počeo da vežbam i prelazio sam svaki dan 70 do 100 kilometara. Za ovu rutu sad sam se spremao od maja do oktobra. Ljudi me gledaju sa čuđenjem i nevericom, ali ja sam brži od mnogih koji nisu hendikepirani. Recimo, biciklom do Avale stignem pre nekih mojih drugara koji usput moraju da stanu i da se odmore - ističe Dušan.
On je vožnju do Preševa vozio i pod pokroviteljstvom čuvene nemačke firme za proteze 'Oto Bok' i ljudi iz te firme obećali su mu najsavremenije proteze koje u svetu koriste invalidi-atletičari.
Do tada, Dušan se snalazi i sa ovima što ima i uporno vežba. Staza od dorćolskog keja pa do Ade Ciganlije za njega je prekratka. Obično ide do Smedereva i nazad, otisne se autoputem do Surčina, a često ode vozom do Novog Sada i nazad se vrati na svom mauntinbajku.
Inače, Dušan je diplomirani ekonomista, zaposlen je i ima skraćeno radno vreme. Do posla koristi gradski prevoz, a ponekad ode i peške. Na biciklu je brži, a u srcu jači od mnogih koji su zdravi. Ranko Pivljanin
