Izvor: Blic, 10.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin iz Čačka napravio Anin pobednički pehar
Pobednički pehar koji je u subotu na Rolan Garosu podigla naša Ana Ivanović delo je ruku Milivoja Čardačanina (66) iz Čačka, a on je autor i nekoliko ostalih pehara koji su uručeni pobednicima na ovom teniskom turniru.
Anin pehar izrađen je u pariskoj firmi „Orfevri du marais" u kojoj je Čardačanin proveo poslednjih desetak godina i lično je uobličio i obavio filigransko doterivanje kupa.
Milivoje je već dve godine u penziji i leto provodi u svojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kući u Čačku, ali se kao priznati majstor često ponovo nađe pod krovom fabrike u kojoj je radio.
- Do 2006. sam bio zaposlen u firmi „Orfevri du marais" koja pravi pehare za teniska takmičenja. Te godine sam, znajući da odlazim u penziju, po dogovoru sa gazdom izradio kupove za takmičenje koje je održano te i naredne godine, ali su me pozvali da uradim i ovaj za 2008. - priča Milivoje.
Bilo je to svojevrsno priznanje njegovom umeću koje je stekao višedecenijskim radom u nekoliko srodnih firmi, a sudbina je htela da jedan od njegovih pehara završi u rukama srpske teniserke.
Milivoje je u Pariz otišao pre četrdeset godina sa izučenim krojačkim zanatom i u ovom poslu se našao sasvim slučajno.
- Imao sam vizu na deset dana. Kada je trebalo da krenem kući, devetog dana sam, prema tadašnjim uslovima za ostanak u zemlji, potražio firmu koja mi može dati garancije na četiri meseca. Našao sam posao kod jednog Zagrepčanina, a kako je četiri meseca brzo prošlo, morao sam tražiti novog garanta koji bi mi produžio boravak. Tako sam dospeo u firmu „Hristofl" u kojoj se izrađuje srebrnina - kaže on.
Tako se neočekivano našao u zanatu sa kojim ono što je do tada znao nije imalo nikakve sličnosti. Ne želeći da propusti priliku da dobije papire, prionuo je na posao i veoma brzo se pokazalo da je njegov dolazak u takvo preduzeće bio sam prst sudbine. Ispostavilo se da je veoma talentovan za tu vrstu posla i da brzo uči, pa je, kako kaže u šali, već posle nekoliko meseci sam sebi određivao platu. Kvalifikaciju, za koju mnogi rade i čitavu deceniju, stekao je posle dve i po godine.
Kao priznati majstor, sedamdesetih godina prošlog veka bio je u prilici da pređe u firmu koja je izrađivali ekskluzivne predmete od srebra. Bio je to pariski „Plassait" („Plaze") gde je sa svojim kolegama radio na izradi escajga i ukrasnih predmeta za krunisanje cara Bokase. Angažmanom u firmi „Free Tetar" radio je na izradi pokućstva za marokanskog cara Hasana Drugog. Tom prilikom je, seća se Milivoje, u svećnjake, escajg i druge delove posuđa koje je naručio marokanski suveren prerađeno 900 kilograma srebra.
Prvi pehar namenio Moniki Seleš
Prvi pehar za Rolan Garos izradio je radeći za firmu „Orfevri du marais". Pre tačno deset godina u kupu je igrala Monika Seleš i on je, u nadi da će se pehar naći u njenim rukama, poželeo da pošalje poruku da ga je izradio čovek iz Jugoslavije. Učinio je to tako što je ispod pločice sa imenom dobitnika, koja se naknadno postavlja, postavio pločicu-ceduljicu. Pehar je, međutim, osvojila Štefi Graf, pa je na intervenciju iz teniske federacije on dobio samo usmenu opomenu da to više ne radi.
Čisto srebro
Pehar za Rolan Garos svake godine se izrađuje po uzoru na onaj koji stoji u Teniskoj federaciji i na kome se dopisuje ime tenisera - osvajača kupa. U trajnom vlasništvu igrača ostaje taj novonapravljeni, koji je identičan onom u Federaciji. Izrađen je od čistog srebra, sa postoljem od specijalne vrste drveta koje uspeva u Africi, a težak je jedan kilogram.
