Izvor: Blic, 04.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas za prevremeno rođenu decu
Spas za prevremeno rođenu decu
Nečija prevremeno rođena deca leže u inkubatorima na Odeljenju neonatologije porodilišta 'Narodni front' u Beogradu. Neka su pod kristalnoplavom svetlošću lampi kojima se leči žutica, druga na kiseoniku, cevčice ulaze i izlaze iz providnih kvadrova oko njih, razni aparati rade 'bi-bip'. Na svakom pleksiglasu koji ograničava svet ovih maleckih bića u gornjem desnom uglu zalepljena je traka sa imenom majke i brojem bebe, ispisanim plavim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slovima.
Na Odeljenje ulazi jedna duboko uznemirena majka.
- Hoću da znam kako mi je beba - pita, na ivici suza.
Njen sin, mali i slabačak, u poređenju sa ostalim stanovnicima intenzivne nege Neonatologije izgleda kao Arnold Švarceneger. Jer, on je tu zbog toga što je udahnuo plodovu vodu, a ne zato što se toliko rano rodio.
Majka je saslušala optimistično, detaljno i jasno objašnjenje dr Ljiljane Petrović i taman se malo umirila, kada je njena beba udarila u slabačak plač.
- A zašto on sad plače? - izbaci ona plačno.
- Ali, treba da budete srećni što plače, to je znak da ima razvijena pluća i da reaguje na nadražaje, da je u stanju da se oglasi - kaže dr Petrović.
Dok je majka, koju su podstakli da pomazi dete u inkubatoru, oklevala u strahu da običnim dodirom ne povredi svoju bebu, primarijus dr Dragomir Branković, koga čak i kolege poznaju isključivo kao Baneta Brankovića, načelnika Odeljenja, sa zadovoljstvom koje i ne pokušava da sakrije, u drugoj sobi bez straha prelazi rukama preko majušnog telašca bebe Indire Zećiri. Kroz njegove ruke je prošlo između 120.000 i 150.000 beba (nema mnogo gradova u ovoj zemlji sa više stanovnika).
- Bebe u ovom odeljenju (poluintenzivna nega) su se već izvukle. Pogledajte malu Zećiri - kilogram i sedamsto trideset!
Pa koliko je imala kada je rođena, ako je to 'mnogo'?
- Devetsto pedeset grama - kaže dr Branković.
Beba od 950 grama izgleda nestvarno mala. Takođe, njena anatomija je čudna. Kod nekih od ovih prcvoljaka, koji će jednog dana postati lekari, sportisti, svakako odrasli ljudi, možda dva metra visoki i sto kilograma teški, višak kože prosto visi na sićušnim koščicama. I inače uznemirujuće mala stopala novorođene bebe na njima izgledaju kao nečija mukotrpna kreacija, sačinjena pod mikroskopom. Samo što ovi mrdaju i dišu, a poneko povremeno nešto i gukne.
- Sve bebe rođene između 28. i 36. nedelje trudnoće su nedonoščad i mi se borimo za njihove živote. One se rađaju sa nedovoljno razvijenim organima i mi pokušavamo da im damo period u kojem će ih one razviti, kako bi mogle da nastave samostalan život, kao sva normalna deca. Za njih su infekcije i drugi problemi običnih beba ozbiljna opasnost.
Kroz ovo odeljenje prolaze sva deca rođena u 'Narodnom frontu'. Ali samo nedonoščad se zadržavaju duže od tri dana i samo ona dospevaju na intenzivnu negu.
Pored imena majke, na jednom inkubatoru u zagradi je crvenim slovima dopisano ime 'Dunja'.
- Tako su je krstile sestre. Svi se mi vezujemo za decu za čije se živote borimo - kaže dr Branković.Jednu od beba koje su se 'izvukle' sestra nosi po odeljenju tepajući joj i golicajući je po vratu, da bi na kraju, iza zatvorenih vrata sobe u koju su ušle, začula i vesela dečja pesmica.
- Ovi zdravi, jaki što nam protrče kroz odeljenje, njih i ne brojimo. Ali nedonoščad... Srećni smo kada odu zdravi, ali je teško odvojiti se od njih. Sestre im vezuju mašnice, donose zeke, daju imena. U mnogo slučajeva ostajemo u kontaktu, pratimo njihov razvoj, a često roditelji dolaze godinama kasnije, na rođendan deteta, sa tortom, sokovima i poklonima, da proslave sa nama - priča dr Branković.
Stanje na Odeljenju neonatologije se polako popravlja.
- Dobili smo nedavno deset novih inkubatora i servisirali još deset, a u prethodnih deset godina nije kupljen nijedan! Ulazi u upotrebu i jedan respirator za bebe sa slabim plućima. Treba da prikupim 20.000 maraka (za depozit, aparat košta 135.000 DEM) kroz privatne kanale, da nabavimo mašinu za analizu krvi. Sada moram da nađem bebi od 900 grama venu i ako analize moraju da se ponove, da joj dajem transfuziju, pošto je to veliki nedostatak krvi za tako malo dete. A ta mašina pravi devetnaest analiza iz dve kapi krvi. I druga oprema je obnovljena, potrošnog materijala sada imamo mnogo više...
Ja sada, ako mi dođe dete sa slabim plućima, okrećem telefonom ceo Beograd da vidim ima li negde slobodan respirator (50.000 DEM). Ako ga ne izmolim, dete strada. Onda, jedan flakon preparata za decu sa slabo razvijenim plućima košta hiljadu maraka. Svaka beba to treba da prima nekoliko dana, a mi stalno imamo na odeljenju po pet-šest takvih beba. Odakle da nađemo taj novac - kaže dr Branković.
- A nijedan lekar se nikada neće navići na smrt deteta. To je neizlečivo, ostaje za ceo život. Ja sam ostao do dana današnjeg jedan klinac koji svako prevremeno rođeno dete doživljava kao izazov, ljudski i profesionalni, novu borbu za život. Mi ćemo svakoj bebi, pa i neizlečivo bolesnoj, dati pošten, ljudski tretman i svu profesionalnu pomoć. Ako se dete rodi bez centralnog nervnog sitema, na primer, prosto nema pomoći. Ali ako strada zbog nedostatka aparata ili leka, onda je to strašno.
Na Odeljenju neonatologije moraju da rade vrhunski lekari. Sa klinike 'Narodni front' oni odlaze svake godine na svetske seminare i kongrese, obavezni su da pripremaju, pišu i prezentuju naučne radove i specijalizuju se u pojedinim oblastima ove medicinske grane. - Već sada imamo čime da radimo, a moj cilj je da za nekoliko godina obučim tim stručnjaka, ne onome što ja znam nego mnogo više od toga, da se obučavaju u inostranstvu i postanu prvaci sveta u ovoj oblasti. Pa mi smo izgubili deset godina napretka! Za to vreme treba i da opremim ovo odeljenje, pa da tako postane najbolje u zemlji. E, onda mogu da se povučem na neko mirno mesto savetnika i prepustim posao mladim lekarima - kaže dr Branković. Branko Čečen
