Izvor: Blic, 01.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solarni kućerak u Sremu
U jednom danu do zemlje stigne sunčeva energija veća od energije svih poznatih rezervi fosilnih goriva. Delić sunčevog poklona Milenko Milinković iskoristio je da u Boljevcima nadomak Beograda izgradi kuću kojoj, bar kada je reč o štednji energije, nema ravne u svetu.
Kada ga pitate zašto je kuća u obliku polulopte, prečnika 18,5 metara, Milenko će vam spremno odgovoriti: „A gde ste vi u prirodi videli kockaste oblike?" Uz podsećanje na zemunice i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << igloe, sledi objašnjenje da je sferni oblik matematički najoptimalniji jer s minimalnom površinom zatvara najveću zapreminu.
Ulaskom u kuću koja je sa zadnje strane potpuno ukopana u zemlju, a sa prednje sva u staklu stupa se u 220 kvadratnih metara prostranu dnevnu sobu u čijem je prizemlju solarni bazen, a na spratu dve spavaće sobe sa kupatilima i obaveznim džakuzijem. Zahvaljujući kolektorima površine 115 kvadratnih metara, Milinković za grejanje troši svega 15 kilovat-časova toplotne energije po kvadratnom metru godišnje. Poređenja radi, stanovi novije gradnje u Beogradu po kvadratu godišnje troše iznad 100 kwh toplotne energije, a slične solarne kuće u svetu ne manje od 40 kwh.
Dobio orden rada
– Mogućnosti za korišćenje solarne energije su ogromne, posebno kad je reč o grejanju vode. Zbog toga su mnoge zemlje ovo pitanje već i zakonski regulisale – kaže Milinković, po struci inženjer elektrotehnike koji se dugo bavio telekomunikacijama. Kao direktor PTT-a, u rodnom Vukovaru ostao je upamćen kao čovek koji je broj priključaka fiksne telefonije u ovoj opštini povećao sa pet na 33 priključka na 100 stanovnika. Bilo je to davne 1987, a pomenuti nivo u fiksnoj telefoniji Srbija je dostigla tek poslednjih godina.
Uz orden rada sa srebrnim vencem, kojim ga je odlikovalo tadašnje rukovodstvo Hrvatske, priznanje za svoj uspeh Milenko je dobio i na prvim višestranačkim izborima 1990. U opštini sa 32 odsto Srba „ubrao" je 67 odsto glasova i postao zastupnik u Saboru. Ali politička karijera je trajala kratko. Izbio je rat pa se sa porodicom preselio u Beograd gde je prebacio i sedište firme „Milinković Company" koja je do danas izrasla u stabilno preduzeće sa preko 50 zaposlenih, od čega čak 16 sa fakultetskom diplomom.
Dnevna soba sa bazenom okrenuta je ka jugu kako bi paneli prikupili što više sunčevih zraka
Nedugo po napuštanju Vukovara, u Boljevcima je kupio kuću u neposrednoj blizini ribnjaka „Živača". Danas se Milinkovićevo imanje prostire na 14 hektara na kojima se, osim stare kuće i pomenutog solarnog čuda, nalaze i dve ferocementne hale, kao i jezero napravljeno od nekadašnjeg rukavca Save. A oko jezera, kao što to biva u Sremu, kučići, kokoške, guske, patke. Tu, u tišini seoske idile, spremaju se novi poduhvati među kojima je najinteresantniji projekat školske sportske hale od ferocementa, materijala za čiju je primenu Milinković jedan od najvećih stručnjaka u svetu, o čemu svedoči i zlatna medalja koju je oktobra prošle godine dobio na kongresu u Kini.
Uspeh u Singapuru
– Ferocement je tankoslojni, sitnozrni armirani beton koji se armira sa više slojeva rabik mreže i koji ima čitav niz prednosti u odnosu na armirane betonske elemente istih mehaničkih karakteristika: lak je za obradu, vek trajanja mu je 200 godina, a otporan je na vodu, visoke temperature, vetrove i zemljotrese. Uz to objekti izgrađeni od ferocementa su za oko 25 odsto jeftiniji od klasično građenih, troškovi grejanja i održavanja su niži za 50 odsto, a sama gradnja je neuporedivo brža. Za podizanje hale od 1.000 kvadratnih metara dovoljno je svega 15 dana – objašnjava Milinković, čiji je projekat ferocementnih sportskih hala dobio podršku i Ministarstva prosvete i Ministarstva omladine i sporta koje se u dugoročnoj strategiji razvoja fizičke kulture opredelilo upravo za gradnju malih i jeftinijih fiskulturnih sala.
A što se tiče solarnih kuća, one će u državi koja je po energetskoj efikasnosti na dnu svetske lestvice još zadugo ostati naučna fantastika. Na Kubi i još nekim karipskim zemljama koje često stradaju od razornih uragana razmišljaju drugačije i veoma su zainteresovani za Milinkovićev projekat. Nakon međunarodnog simpozijuma u Singapuru 2001, solarna kuća, čiji smo prototip videli u Boljevcima, izazvala je izuzetno interesovanje stručne javnosti i ubrzo je našla mesto u vodećim udžbenicima arhitekture i na stranicama najuglednijih ekoloških časopisa. U Srbiji, nažalost, šverc naočara za sunce još uvek je unosniji od korišćenja solarne energije.
Haško iskustvo
Iako je imao više ponuda, Milenko Milinković u Srbiji nije želeo da se politički angažuje. Politika je ovde, kaže, sasvim drugačija nego u uređenim zemljama, na primer, u Holandiji, u kojoj je boravio kada je u Hagu bio svedok na suđenju Slavku Dokmanoviću.
– Sedeo sam sa prijateljem u jednom haškom restoranu u koji su, peške i bez telohranitelja, ulazili i holandski ministri. Kao obični ljudi koji su privremeno državni činovnici sa zakonom precizno utvrđenim obavezama i zadacima – priča Milinković.
