Izvor: Blic, 08.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Soko' otvara vatru na gosta
'Soko' otvara vatru na gosta
Pasuljanske livade, najpoznatiji vojni poligon koji je smešten u bespuću između Ćuprije, Bora i Žagubice, ovih dana je pretvoren u pravi vojni logor. Vojnički šatori pravilno poređani u retkoj borovoj šumi zauzimaju prostor većeg srpskog sela. Preko puta pod konac parkirano 150 vojnih vozila i stotinu takozvanih oruđa u koje se ubrajaju: topovi, 'boforsi', 'prage'... Oko hiljadu vojnika artiljerijsko-raketnih jedinica ovde će provesti dvadesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana.
Vežbi - gađanje aviona u horizontalnom letu - prisustvuje i gotovo čitav generalski vrh VJ uključujući, naravno, i načelnika Generalštaba generala Nebojšu Pavkovića.
Neposredno pred početak vežbe sleću dva helikoptera. U prvom - desetak generala, u drugom - Pavković s tročlanim obezbeđenjem u civilu, među njima i šef 'Kobri' - specijalnih jedinica za obezbeđenje Generalštaba.
- Zdravo! Gde ste! - izlazi u košulji Pavković i pozdravlja se sa svima koji ga dočekuju pored ogromnog maskirnog šatora na vrhu planine.
- Kako ste, komandanti? Kako su jedinice? Sad ćemo da vidimo! - nastavi Pavković pošto ovi slegnu ramenima, a zatim traži jaknu pošto ga prodrma hladan planinski vetar.
- Košava! - izdaje komandu 'Soko 1' i oklopni transporteri iz garnizona Bor sa topovima od 20 mm kreću na svoje položaje. Za to vreme generali se okrepljuju napolitankama, smokijem, grisinima i 'pepsi-kolom'. Načelnik Treće Armije general Živković daje karakteristike ovog borbenog vozila: kreće se brzinom od 30 do 90 kilometara na sat i ispali do 2.200 metaka u minutu.
S druge strane, sa svojim motorizovanim cevima, dolaze pripadnici 52 brigade koji su ratovali protiv NATO i terorista kod Đakovice i pretrpeli minimalne gubitke. Deo ljudstva su im kidnapovali kod Dulja kad su se vraćali posle potpisanog primirja. Sledi 159. baterija iz Kosovskog korpusa koja je ratovala u Pčinjskom okrugu u vreme bombardovanja. Pa 230. srednji - raketni puk iz garnizona Niš sa 'pragama'.
- Kad su dolazili strani novinari uvek su tražili, daj da vidimo te 'prage'! - priseti se general Pavković borbenog vozila koje je podnelo najveći teret u vreme NATO intervencije... Na kraju stiže potpuno maskirana 211. samohodna artiljerijska baterija iz Niša.
- Signal gost!!! - opet komanduje onaj 'Soko' i na nebu se, iz pravca Bora, pojavljuje avion 'G-4'. Iza njega na oko hiljadu metara vidi se meta crvene boje prečnika tri metra i sedamdeset centimetra. Istevremeno, jedan vojnik počinje ručno da okreće sirenu za uzbunu.
- Je l’ ovo najjača pešadijska tehnika? - šali se general Pavković.
- Ovo služi za obaveštavanje dvanaest vojnika i kera! - u istom tonu odgovara neko od njegovih generala.
- Vatra!!! - komanduje 'Soko'.
Dok metu gađa 159. baterija garnizona iz Leskovca, neko od oficira primećuje da je pilot hrabar. U avionu je major Dragoslav Ranđelović, a njegov načelnik general Spasoje Smiljanić, tvrdi da ga mogu pogoditi jedino ako neko namerno gađa.
Svaka jedinica gađa posebno, a elektronski uređaj koji se nalazi na krilu aviona istog trenutka registruje broj pogodaka. Vrlo dobar 4,05 je ocena za Leskovčane, prva baterija prvog diviziona iz Niša je nešto uspešnija 4,43. Svaki peti metak je obeležavajući, pa se preciznost gađanja donekle može uočiti i golim okom, naročito iskusni oficiri koji mogu da procene i gustinu vatre i da li je pogođeno pravo vreme. Nakon svakog gađanja isti avion napravi krug i za nekoliko minuta se ponovo pojavljuje iz istog pravca.
- Ovom pilotu treba dati bar po sto maraka za svaki let. Zavrteće se čoveku u glavi! - predlaže general Smiljanić.
Dole na bojištu je mnogo bučnije. Puca i pršti na sve strane. To 401. brigada iz Korpusa Jakovo gađa iz protivavionskog topa 'bofors' od 40 mm. Četvorica vojnika uskaču u top i gledaju kroz okulare. Komandir je iza njih i on gleda kroz neku spravicu, u stvari on laserom navodi top.
Vladimir Panić, vojnik iz Kragujevca, je nišandžija na istom topu. A njegovi drugovi, punilac i pomoćnik nišandžije, koji ga opslužuju svakog časa sa visoko podignutom šakom, okreću se prema komandiru i iz snage izgovaraju, takvom brzinom, reči koje običan civil nikako ne može do kraja da razume. Otprilike, radi se o tome da su ušli u trag aviona i da ga neprestano prate na različitim azimutima ili kako se to već zove.
- Prvo vidim avion, a kad vidim metu izvestim levog punioca koji to prenese komandiru. Kad dobijem naredbu da pucam, nogom pritisnim papučicu koja aktivira laser i rafalno ispali pet ogromnih metaka. Kako samo tutnji tog trenutka, nije nikakvo čudo što su neki artiljerci u civilu malo nagluvi. Od stravičnog dima ništa se ne vidi - kaže vojnik.
Minut kasnije onaj elektronski uređaj javi da je ocena ove jedinice odličan 5,00. Takav uspeh postigla je još samo 161. baterija iz Niša.
- Pozdrav Kragujevcu, šta da kažem drugo?! - zadovoljno kaže vojnik Panić koji je u civilu student matematike u Kragujevcu i bivši fudbaler.
Pavković je odao priznanje i najavio stimulativne mere za najbolje pojedince i jedinice, a potom odleteo za Beograd. Vojska je nastavila sa gađanjem. Eksplozije su gruvale u Pasuljanskim šumama. Nadamo se da niko nije sekao drva. Gradiša Katić
