Izvor: Blic, 21.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokaci Lazarevog grada
Sokaci Lazarevog grada
Albanski ekstremisti i teroristi učinili su svoje - Gnjilane je 'očišćeno' od Srba. Od nekih 15.000, koliko ih je živelo do ulaska misije, ostalo je svega pedesetak srpskih duša skoncentrisanih u takozvanoj Srpskoj ulici ispred porte tamošnje crkve koju čuvaju Amerikanci, uz desetak srpskih porodica zaostalih po sokacima nekadašnjeg Lazarevog grada. Zaboravljeni i ostavljeni Moravci ne razmišljaju o izborima, DOS-u, Koaliciji 'Povratak', srpskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podelama i budućnosti. Jedina tema je - kako prodati kuću i otići, 'vratiti se životu u nekoj sredini gde bi neko za njih znao'. Američkim vojnicima smetaju srpski običaji i svakodnevni dolazak u crkvu, pa su paljenje sveća sveli na uobičajene dane jednom u nedelji i to subotom kada je pijačni dan.
- Svake subote dođem, zapalim sveću i uz put poteram koju glavicu kupusa - priča nekada veliki poljoprivredni proizvođač P. Gavrilović iz Kmetovca. - Džabe, nema ko da si kupi. Ostalo nekoliko srpski’ duša. Nemaju si pare a cena samo osam dinari za kilo kupus’, 80 za pasulj i pet si za krompir. Više poklonim. Dođe žena i plače, kaže nema što da si jede. Rastuži i men’, pa kažem nosi si. Bog će si plati. Nikog si, moj dete, nema da ni pomogne. Svi digli ruke. Države si nema. Za svoje 76 godini ovo nisam doživeja. Pamtim tri države i Bugari i Nemci ali ovo nije bilo...
Jedan od mlađih zaostalih Gnjilanaca, Ivan Todorović (25) koga zatičemo na ulazu u Srpsku ulicu ispred improvizovane prodavnice, nazovi kafane, posle dužeg ubeđivanja priča o zaboravljenosti:
- Još uvek sam u ovoj ulici sa bratom, ocem i majkom. Radim u UNHCR-u. Ostao sam, možda bi bilo bolje da u ime svih 15 domaćinstava kažem - zaostali smo. Svako jutro skupimo se ovde ispred crkve i onako, stojeći na brzaka prebrojimo se. Ako nekog nema, pravimo uzbunu. Svi se znamo. I jedino o čemu razmišljamo je kako prodati i otići. Naći cenu za izvlačenje iz zaboravljenosti. Međutim, Albanci nas u tome ne razumeju. Žele kuće po što nižoj ceni. Svesni su da dugo ne možemo da izdržimo pa nas ucenjuju. Nemamo razlog da se ljutimo na njih. Boli nas odnos ovih iz Beograda. Mi ne postojimo ne samo za te vaše iz Koordinacionog centra već i za one iz Beograda i iz humanitarnih organizacija. Jedino je crkva pokušala da nam pomogne. Otkupili su kuću od jednog Srbina i dali nam kako bi nas zaštitili bar u ovoj ulici dugoj 50 i širokoj pet metara. Ali crkva nema para pa su pre desetak dana Albancima prodate dve velelepne kuće. Otišli su ljudi u Srbiju i niko im ne može zameriti ili reći da nisu hteli ovde ostati ali više nisu imali izbora ni soli ni hleba, a od države ama baš nikakve pomoći - revoltirano priča Ivan.
Stari Gnjilanac Milomir Ivković ostao je sa suprugom.
- Od čega da živimo? Od juna ‘99. primio sam 820 dinara. Čekam dan da prodam kuću da i ja krenem. Živim sam kao poslednji odrpani pas u Ulici Bore Vukmirovića. Niko mi vrata ne otvara. Napišite, u Gnjilanu se srpstvo gasi, tome nisu krivi samo Albanci. Oni znaju šta hoće, a mi bez države i bez ičije pomoći kao psi lutalice odumrećemo, jer gazde nemamo niti imamo pod čiji krov da se sklonimo a naša koža je očigledno vrlo jeftina.
Upravo tog dana u Šilovu nadomak Gnjilana pokrenuta je inicijativa o formiranju Pokreta za Kosovo i Metohiju. Inicijativni odbor okupio je bivše i sadašnje socijaliste, one koji su ostali u gnjilanskoj regiji predvođeni Božom Šandorom. Za predsednika je predložen Momčilo Trajković. Program će biti naknadno utvrđen jer se mora sačekati proleće. Ko preživi do tada, ostaće u Gnjilanu, reče neko od osnivača pokreta, pa makar to bio samo tamošnji paroh. Neđeljko Zejak
