Izvor: Blic, 21.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloboda 'pod ručnom'
Sloboda 'pod ručnom'
Zista, na Isusovim mukama su osuđenici u Kazneno-popravnomdomu u Srbinju (Foči). Ogromna većina od ukupno 200 'stanara' ovog zatvora sagrađenog 1948. godine, neretko ceo dan provodi van zatvorskih zidina, skoro na korak od slobode, a opet ne pokušavaju da 'zbrišu', a kamo li da se zbog nečega pobune...
- Sto puta dnevno mi padne na pamet da pobegnem, ali sto i jedan put kažem sebi: šta ću ako probam - pa 'popušim'!? Onda nema više kafane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nema bakšiša, nema izlaska u grad, nema kupanja pa ni cura, nema ništa, samo goli zidovi ve-ce rupa... Nema, ovo ti je čista psi’ologija: daju ti sve moguće zatvorske pogodnosti, puste te da živiš i radiš skoro kao civil, ali ako probaš nešto najeb’o si do kraja kaznenog roka - požalio se reporterima 'Blica' jedan od zatvorenika KPD, koga smo upoznali daleko van zatvorskih zidina - u restoranu predivnog motela 'Brioni', na četiri-pet kilometara od Srbinja.
U restoranu se, u svojstvu gostiju, nalazila grupa od pedesetak visokih predstavnika političkog, privrednog i policijskog života Republike Srpske. Služili su ih konobari - osuđenici za najteža krivična dela, a među njima i Bogdan Grkavac iz Trebinja, osuđen na 11 godina zbog ubistva policajca.
- ... Bio sam mlad i lud i pogrešio... Odslužio sam pola kazne... Radim ovde kao konobar, služim, naplaćujem, a policajci su mi česti gosti... Padao sam u iskušenje da zbrišem, ali nisam... Šta ću, ovde radim, imam platu, uslovi u zatvoru su dobri... Moj prvi gost bio je advokat Veljko Guberina - hvali se Bogdan, držeći na oku grupu od desetak pripadnika MUP-a Republike Srpske.
Upravnik zatvora Zoran Sekulović ne brine previše za iskušenja svojih zatvorenika...
- U poslednjih osam godina niko nije pobegao iz našeg zatvora. Istina, bila su dva neuspela pokušaja... Svaki osuđenik koji dođe u zatvor ima šansu da skrati svoje zatvorske dane. U okviru KPD imamo nekoliko isturenih farmi, radionica i Radnu jedinicu ugostiteljstvo. Znači, svaki konobar ili drugi zanatlija može i na dopust kući ili dobija dnevni izlazak u grad, bez obzira na to zbog čega je osuđen. Jednostavno, osuđenicima smo ponudili dobar izbor: budi dobar i uživaj sve privilegije, ili lezi u ćeliji i gledaj u kalendar - kaže Sekulović, koga, kako smo čuli, mnogi zatvorenici obožavaju.
Jedan od njih je i tridesetogodišnji Dušan Atnić, konobar-zatvorenik, rodom iz sela Črčale kod Teslića. Osuđen je, reče kao svaki zatvorenik, nepravedno, na 12 godina, jer je 'pod pritiskom' i pod 'strašnim okolnostima' 8. februara 1993. godine počinio ubistvo, a na izdržavanje kazne u Srbinje došao je 3. oktobra 1996. godine.
Gotovo tri sata, koliko su jeli i pili njegovi gosti, Dušan i bukvalno nije stao. Na kraju, opet se žaleći da mora sve da prikupi sa stola, pristao je na kraći razgovor, ali pod uslovom da ga ne slikamo:
- Nisam skrivio kaznu od 12 godina... Nemam oca, skoro je umro, a majka je ostala sama kući, bolesna i bez vida. Nema nikakvih primanja... Ja joj pošaljem moju zatvorsku zaradu... Moj upravnik gospodin Sekulić je dobar čovek i ako bude trebalo ja ću se boriti za njega da ostane u zatvoru jer se priča da će da ga smene zbog politike... Mene je upravnik dva puta pustio da idem kući, na dopust, prvi put kada sam odležao dve godine zatvora... U zatvoru mi je platio i školovanje za konobara... Ne, ne, ne pada mi na pamet da pobegnem! ... A gde da pobegnem? Je li treba da me uhvate i da zaglavim samicu? Dobro je meni ovde, samo što mi je malo teško zbog ove kazne - uzdiše Dušan.
Upravnik zatvora potvrđuje da je iz svog džepa platio Dušanovo školovanje.
- Šta će, siroče. Odmah sam video da je dobar i pomogao mu da završi za konobara. Pogledajte, on je zaista dobar konobar - hvali upravnik svoga štićenika. Na pitanje je li tačno da broji 'sitno' u upravničkoj fotelji, Sekulić uz osmeh reče da je, izgleda, kriv što nije politički podoban...
Preko puta stola, dvojica osuđenika služe policajce. Za stolom se najpre čuje glasan smeh, a onda se raja utišala jer se pored stola zanjihala korpulentna pevačica. Kad je zamakla kod političara i privrednika, policajcima i zatvorenicima se oteše različiti komentari. Zoran Tmušić
Istorija
U prvim godinama 'poslovanja' KPC, njegove tamnice su mahom posećivale poražene četničke snage i inforbirovci, a kasnije, sve do devedesetih godina, na dugogodišnje 'odmore' u Foču dolazili su razni grešnici i grešnice, a među njima i Alija Izetbegović, Edhem Bičakčić, pa i Junuz Kečo, zvani Kuduz, po tvrdnjama nekoliko starijih zatvorskih čuvara, 'najbolji čo’ek koji je ikad banuo u Foču'. A Kuduz je, zapisano je i u istoimenom filmu Ademira Kenovića, presudio ženi uhvativši je u 'šveri'.
