Izvor: Blic, 13.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikar duge plovidbe
Slikar duge plovidbe
Kod tri breze i »skulpture« zvane »Ništa« u novobeogradskom bloku 70. ukotvio se morski vuk Veselin Ćetković. To je »toponim« kojim ovaj pomorac i slikar locira mesto svoga stanovanja. I zaista, ispred njegove zgrade dominiraju tri velika drveta bele kore i nekakva metalna konstrukcija nedefinisanog oblika, koja bi mogla biti odbačeno delo kakvog umetnika – konceptualiste.
- Pozvao me je jednom predsednik zbora stanara da mi pokaže šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je našao pored kontejnera i pitao me šta bi to moglo biti. To je ništa, odgovorio sam. Stajalo je to »ništa« nekoliko dana, čak su ga zaobilazili i Cigani koji skupljaju stare stvari. Onda sam ga doneo i stavio ovde na poklopac za šaht i ko god bi me pitao šta je to, ja sam odgovarao – ništa! Negde za vreme bombardovanja, jedan Nemac koji se ovde doselio, dosetio šta bi »Ništa« moglo biti.To je ‘Gernika’, uzviknuo je jednom prilikom! – priča Veselin. Trideset godina je plovio svetskim morima i okeanima kao brodski kuvar i kada se saberu sva njegova putovanja ispada da je dvanaest puta obišao zemljinu kuglu. Plovidbu je započeo davne 1969. godine na polarnoj obali Norveške, a završio pre četiri godine u italijanskom Avijanu gde se poslednji put iskrcao. Nameravao je da plovi do svoje šezdesete godine, ali ga je bolest prerano usidrila. Živi sa suprugom i sinom u malom stanu sa ogromnom terasom koju je pretvorio prelepu baštu i – slika. Dok ne dođu lepši dani i štafelaj ne premesti na terasu, atelje mu je kuhinja, a slike_arhiva odlaže u sinovljevu sobu.
- Svi misle da su pomorci bogati ljudi. Bogati su samo oni koji su muvali, švercovali, krali... Ja nisam iz te serije, tumači Veselin. Ipak, o jednom drugom bogatstvu svedoči pregršt fotografija koje naš domaćin razastire po stolu. Ekvador, Karakas, Venecuela, Durban, Bangladeš, Hong Kong, Monbasa, Šangaj, Portland, Orinoko, Singapur, Šangaj... Kroz priču, »otkine« se poneka rečenica na perfektnom francuskom, a naučio je i engleski i španski.
- Glavni brodski kuvar mora sve da zna. On je na brodu treća ličnost, posle kapetana i upravitelja stroja. Mora da zna gde ide brod, na kakvu hranu može da računa, koliko da naruči. Ako hrana ne valja u sekundi imaš pobunu. Ako je hrana dobra na brodu je bonaca. Ako hrane ima a nije ukusna, ne valja kuvar. Ako je ukusna, a fali je onda je kriv kapetan. Prijavio je jednu količinu, a kupio manje. Na brodu se vreme ne meri satima nego danima. Jednom sam na sidrištu u Lagosu na brodu proveo šest meseci i 13 dana, priča Veselin uz napomenu da pomorci pamte samo lepe, a ne žele da se sećaju ružnih stvari. Nešto ružno, ipak, ne može tako lako da se zaboravi!
- Tri puta mi se brod topio. U Vijetnamu, kod Trinidada i kod ostrva Belil u Francuskoj. Tu je bilo najgore. Brod nije mogao da izdrži nevreme, mašine su otkazale i brod je krenuo da se nasuče na hridi. Ni čamac za spasavanje nije izdržao. Od 26. članova posade, četvorica su se udavila. Mi ostali smo doplivali do obale, seća se Veselin. Dva puta je Veselin pokušavao da se upiše na Akademiju, studirao je istoriju umetnosti, družio se sa glumcima beogradskim... Aljoša Vučković ga je odveo u Split, odakle se i otisnuo na pučinu.
Veselin se od napornog posla opuštao slikajući u svojoj kabini. Vlasnica jednog tereta mu je u Kanadi otkupila četiri slike_arhiva. Zbog slika na zidovima kabine nemilosrdni engleski carinici su »zažmurili« na višak cigareta u kabini. Veselin je prevashodno slikar gradske naive i na platnima čuva trgove i ulice Beograda, njegove stare kuće i kapije, reke i splavove, ali i pejzaže Srbije i raznih mesta sveta na kojima ga je oduševila priroda. Večeras u Međunarodnom klubu beogradskog Pres centra ima samostalnu izložbu.
Osim fotografija, u kući nema mnogo uspomena s plovidbi. Polomljeno veslo i harpun u kombinaciji sa suncobranima služe kao luster, stari brodski kompas je pretvoren u stonu lampu a brodska svetla mu osvetljavaju terasu. Jedino slike_arhiva čamaca i starog američkog jedrenjaka na njegovim platnima svedoče da ga i kroz umetnost voda opet 'povuče'. Ranko Pivljanin
