Izvor: Blic, 10.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavlje kod Tarabića
Slavlje kod Tarabića
Dr Vojislav Koštunica je u predvečerje 12. septembra posetio Kremna i rodnu kuću kremanskih proroka Mitra i Miloša Tarabića. Tamo, ispred kuće, sačekao ga osamdesetogodišnji Jovo Tarabić, zagrlio, u obraz poljubio i ovako zborio:
'Evo, meni, moga predsednika! Bog vam pomogao, gospodine predsedniče, i sve u sreći da nam bude.'
Posle Jovo novinarima objasnio otkuda zna da će Koštunica postati predsednik: 'Rek’o je jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mitar da će Srbija trista čuda preživeti, ali da će na kraju doći čo’ek iz naroda koji će Srbiju spasiti.'
Prošli izbori, i sve ono iza izbora, banula minula sveta nedelja i Jovo Tarabić obukao 'izlazno' odelo, stavio šajkaču na glavu i zaputio se u kafanu, u centru sela Kremna. Usput, priča, sreo komšiju, zakletog socijalistu...
- Taman ja njemu da izjavim saučešće zbog Sloba, a on ti meni pruži ruku i kaže: 'Pobeda, pobedili smo, živeo Koštunica!' Eto, odmah se prešalt’o - zavrte glavom potomak Mitra Tarabića, pa odmah, da ne zaboravi, ispriča kako je dan ranije poslao telegram svom predsedniku i poželeo mu zdravlje, sreću i da napravi državu sa jednakim zakonom za sve...
- Nisam mu pomenuo, ali sigurno Voja pamti kad sam mu onda rek’o: nemoj mi sad dolaziti ako ne misliš dolaziti kad postaneš predsednik.
Okupili se Kremanci prekjuče u kafani, u centru sela, u znak predsedničke pobede dr Vojislava Koštunice. A malo i zbog sebe, da se počaste i pohvale kako su, eto, prvi 'videli' da će Voja pobediti Slobu. Pripremili sve redno, k’o na pravoj slavi. Na ulazu u kafanu dvojica harmonikaša sačekivali goste, a za stolom ostavljali priloge... Za stolom služeno sve redno: kafa, rakijica... mirisao bosiok...
Odbornik DOS-a Dragan Pjević, domaćin slave, zagrlio svakog gosta i raspoređivao, nekog u gornji, nekog u donji kraj. Sa zida kafane sve gledale velike oči današnjeg predsednika Jugoslavije... Al Paćina niko nije video svojim očima.
'Za slobodu!' 'Za našeg predsednika, da ga Bog čuva!' 'Za kralja i otadžbinu!' 'Za pobedu', nazdravljali Kremanci, a jedan lokalni zajedljivac, takođe slavljenik, primetio kako u kafani, među tri stotine gostiju, i nema mnogo demokrata. 'Sve ti je ovo goli četnik i njegovo potomak'.
- Srećan vam, ljudi, život u slobodi posle 60 godina i da nam sloboda bude zaveka, da se ovo zlo nikad više ne ponovi - podigao čašicu Dragan Pjević, pročitao imena desetak Kremanaca koji su učestvovali u 'oslobođenju', pokazao jedan suvenir iz Savezne skupštine, pohvalio selo da ima 150 'indžinjera' i doktora nauka i odobrio ručak.
'Nek’ je sa srećom', podigao i Jovo čašicu, ali ne naginje dok ne upozori: 'Nisu se džaba Turci molili: Bože, Srbe uvek umnoži, ali ih nikad ne složi.'
Dva harmonikaša i gitarista Vidosav Janković zasvirali, a Kremanci zapevali, ko na pravoj slavi. Veseli se i starina Milenko Ružić. Kosa mu duga, do po’ leđa, u uhu minđuša, na šajkači kokarda, na licu sreća...
'Milenko ti je postao hipik pre Bitlisa!', uverava sredovečna Kremanka.
- Ja sam bio ubeđen da ću doživeti malo slobode - zasuzi Jovo Tarabić.
Zoran Tmušić
