Izvor: Blic, 10.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatki ćošak bašte
Slatki ćošak bašte
Piroćanka Marija R. Antić već osam godina je vegetarijanac. Živi u kući oko koje ima prostranu baštu. Za svoje potrebe gaji povrće, nešto voća, ali najlepši i najuređeniji deo, koji joj je posebno drag i koji nam pokazuje, jeste deo bašte u kome gaji lekovito bilje.
'Kada sam počela sa ovakvim načinom ishrane prilikom pripremanja hrane eksperimentisala sam i probala da tu hranu začinim na različite načine. Počela sam da koristim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << začinsko bilje koje je nama dostupno i koje većina ljudi ima u svojim baštama. To su peršun, celer, mirođija, nana... Kasnije sam se snabdevala raznim začinima iz većih gradova. Moja prijateljica, inače poznavalac lekovitog i začinskog bilja, ponudila mi je rasad više vrsta začinskog bilja koje i sama gaji. Sada je moja bašta znatno bogatija, što mi umnogome olakšava pripremu hrane', priča Marija.
Kaže da ovo bilje, sem što je korisno, može biti i dekorativno. Ako se posadi uz savet stručnjaka, dobro oblikovana leja začinskog bilja može da zameni i cvetnu leju. ‘’Kao što vidite moja bašta upravo tako izgleda’’, kaže ona, ponosna na svoju baštu. Marija Antić savetuje da svaka bašta, u kojoj se gaji jedna ili više vrsta povrća, trebalo bi da ima i svoj kutak za gajenje lekovitog bilja.
'Gajenje ovakvog bilja je dvostruko korisno. U toku cele godine može se koristiti u svežem, a kasnije u suvom stanju, kao začin ili čaj. U oba slučaja na organizam deluje okrepljujuće, kao pomoćno lekovito sredstvo. Drugi razlog za gajenje je taj što koren, a i cela biljka, može uz pomoć etarskih bilja koja sadrži, da otera razne štetočine iz bašte. S obzirom na to da aromatično lekovito bilje povoljno utiče na varenje teške hrane i poboljšava rad želuca, creva, bubrega i srca, to je još jedan razlog da se gaji u nekom ćošku bašte. Začinsko bilje odnegovano u sopstvenoj bašti ne samo što sadrži za čoveka značajne sastojke (kao što su vitamini i etarska ulja), već je i bitan činilac u pripremanju hrane. Začinsko bilje sveže ubrano u vlastitom vrtu ima neuporedivu aromu'.
Z. Panić Peršun, nana, žalfija
Peršun je dodatak čorbama, supama, salatama, jelima od povrća, gulašima, paprikašima. Pospešuje izlučivanje vode iz organizma, deluje antiseptično, podstiče apetit, pomaže kod kožnih bolesti, usporava opadanje kose. Rimljani su peršunom hranili gladijatore pre borbe da bi dobili snagu i izoštrili reflekse.
Nana se koristi kao dodatak teško svarljivim jelima, varivima, piletini, salatama, likerima, umacima. Smanjuje grčeve u stomaku, glavobolju, stimuliše želudac i creva, osvežava organizam, deluje protiv bolova desni, za sveži dah.Tera muve i insekte.
Žalfija se koristi kao dodatak sosovima, jelima od jagnjećeg i svinjskog mesa, testeninama, salatama, jelima od roštilja. Pospešuje varenje, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost. Deluje antiseptično, naročito na sluzokožu.
