Izvor: Blic, 22.Jun.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatka osveta Bati Stojkoviću
Kada su snimali „Maratonci trče počasni krug", bilo je mnogo noćnog rada. Paja je igrao Milutina, trećeg iz pozorišnog trusta Topalovića, koji upravljaju privatnom radionicom mrtvačkih kovčega „Dugo konačište". Sedeli su u nekoj kafani u Pančevu, nisu smeli da piju, čekali su da se namesti svetlo, prolazio je već treći sat. Paja je bio jako strpljiv, samo je palio cigaretu na cigaretu, otpijao po gutljaj kafe, a na poziv reditelja odmah je ustajao. Imao je energiju kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se tek probudio iako je bilo četiri ujutru. Znao je u svakom trenutku šta radi, snimao je jedan, eventualno dva dubla i svi su bili svesni da ne smeju da pogreše jer on neće treći put da ponavlja. Bata Stojković je često insistirao da se vrati kadar. Odmah bi odlazio do monitora da vidi kako izgleda i obično nije bio zadovoljan svojom figurom. Paja je ćutao i čekao. Čak ga je dosta dugo i tolerisao, a onda bi u jednom trenutku samo progunđao:
- Najbolje da Bata snima sam, tada će biti najlepši.
U pauzama je znao da napravi fantastičan pasulj. Nije bilo dana da nije bilo nekog doživljaja, a sam odnos između Pavla i Bate je bio toliko interesantan da ekipi ništa više nije trebalo. Bata Stojković je živeo da bi glumio, a Paju je mrzelo da to radi. Bata je negovao malu dozu ljubomore prema svakom ko je bio dobar. Na jednom snimanju, dok je Mira Banjac u kadru govorila vrlo komplikovan i dug tekst, gurnuo joj je prstenac.
- Izvini Mirka, ovo je bilo jače od mene!
Cenio je Pavla i kad god su sedeli zajedno upijao je svaku njegovu reč, ali nikada nije hteo da prizna da je veliki:
- On je naturščik, nikada nije završio Akademiju!
Snimali su scenu u „Maratoncima" u kojoj je Paja trebalo da ga udari daskom po glavi, tukao je sve redom, pa i njega. Daska je bila od balze (vrsta mekanog drveta, koja se zbog lakoće koristila u kaubojskim filmovima kao rekvizit u tučama), ali Bata Bubuleja nije hteo da snima dok dasku ne probaju na Đoki, koji je inače bio devojka za sve. Paja prvo zvizne Đoku po glavi, pa ako on kaže „tvrdo" - nema snimanja. Đoka svaki put viče „tvrdo" i scena se stalno pomerala. Šestog dana, snimatelj ga je pozvao u stranu i zapretio da će mu svi ostali razbiti glavu ako već sutradan ne kaže „nije tvrdo". Ubedio ga je ne samo da će ostati bez glave, već i da će da leti iz ekipe.
U međuvremenu, Paja je uveravao Batu da ne brine:
- Ja ću da zarežem dasku, malo ću i da trgnem i ona će da se slomi, skoro te neću ni dodirnuti. Narezivali su dasku koja je trebalo da pukne na tačno određenom mestu. Rez je bio pokriven voskom da se ne bi video na snimku. Pre nego što je kamera krenula, Paja je zamenio rez i okrenuo drugi kraj. Kamera kreće. Paja stoji iza vrata, otvara ih, dolazi do Bate, iz sve snage ga zvizne po glavi, daska ne pukne kako je planirano, već uzdužno. Vrati se nazad i zatvori vrata. Kraj kadra.
Na snimku se vidi kako Bati raste čvoruga na glavi.
Snimatelj viče:
- Okrenuo si dasku naopačke.
- Nije naopačke, dvadeset godina čekam ovo. Neka sada vidi je li tvrda balza, mamu mu njegovu!
Pavle Vuisić je uvek govorio da on nije glumac, a Bata Stojković, posvećenik glume, takođe je tvrdio da Paja nije glumac. Te dve tvrdnje su imale sasvim različit kontekst.
Pajina: „Gluma nije ništa! „
Batina: „Gluma je sve!"
Paja je bio velika zvezda, Bata u usponu. Pavle je imao ogromnu dozu ležernosti koja je bila uglavnom varka. Bata je smatrao da je gluma nešto najvažnije na svetu i bez prestanka je živeo likove koje je radio, do najsitnijih detalja. Znao je da se raspituje koju će boju cipela da nosi i bunio se ako je smatrao da to ne odgovara liku koji igra. Dok je za Batu to bila svetinja, za Paju je to bio posao koji treba da se odradi, pa da sedne u kola i ide na Savu.
flaše!
Aleksandar Đuričić: „Posle fajronta”,
knjiga o Pavlu Vuisiću (3)
Dokumentarni roman o životu kultnog filmskog glumca Pavla Vuisića „Posle fajronta”, autora Aleksandra Đuričića, u izdanju VBZ Beograd i „Blica”, svojevrsna je antologija glume, boemije i jedne velike ljubavi. Dvadeset jednu godinu posle smrti, prvi put je otvoren „tajni sef” Vuisićevog života. Vuisić je živeo burno, punim plućima, ostavivši bezbroj anegdota i mudrih misli koje su u knjizi verno zabeležene. Knjiga se od 22. juna, osim u knjižarama, može kupiti po ceni od 349 dinara i na svim kioscima.
.jpg)
