Izvor: Blic, 21.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sin Ilije Kolarca ipak veruje u povratak
Kolarca, predratnog bogataša
Sin Ilije Kolarca ipak veruje u povratak imovine
Ilija Đorđević Kolarac rođak i jedini nastavljač loze dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca bio je jedan od najbogatijih ljudi u Beogradu. Zakonom o nacionalizaciji oduzeta su mu pored ostalog četiri bioskopa: 'Kolarac', 'Kasino', 'Beograd' i 'Vračar', i pet restorana: 'Kolarac', 'Rudničanin', 'Triglav', 'Obilić', 'Kasina ekspres' i 'Kasina'. Njegov sin Dragoslav Đorđević Kolarac >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas ima 70 godina, živi u Beogradu, i očekuje da mu do kraja godine imovina bude vraćena.
O istoriji svoje porodice Dragoslav rado priča:
- U porodici Kolarac postojalo je pravilo, svako muško dete je sa trinaest-četrnaest godina dobijalo jedan dukat i s njim kretalo u svet. Ako bi u životu uspeli, postajali bi poznati, kao što se desilo Iliji Milosavljeviću, dok za njegovog brata Atanasija i sestru Milicu niko nije ni čuo. Tako je sa tim dukatom i moj otac krenuo za Beč, odatle preselio u Peštu i zaposlio se u Livnici. Kad mu je presa odsekla vrhove prstiju, dobio je, bogami, lepu novčanu nadoknadu. Preokret u njegovom životu nastaje kad mu je jedna užarena kapljica upala u oko i kad je ostao bez oka. Tada je dobio toliko para da je odmah kupio Fabriku obuće u Pešti, koja je zapošljavala 300 radnika. Život je ponekad jako čudan. Otac mi je pričao da je u dvadesetoj godini popio prvo pivo, a u dvadesetprvoj imao svoju fabriku. Otvorio je i četiri dućana, ali sve sa različitom robom, ako jedan propadne da ne propadne drugi.
Zbog revolucionarnih previranja 1922. godine, Ilija rasprodaje svu imovinu u Pešti i u Jugoslaviju donosi zlato. Dovukao je i jedna špediterska kola i sa njima odmah započeo biznis. A ubrzo je kupio i kafanu 'Obilić', preko puta Železničke stanice, mislim da se to sada zove 'Drvar'. Ljudi koji se bave trgovinom imaju samo dve mogućnosti - da bankrotiraju ili profitiraju. Iliji je biznis dobro išao, pa nastavlja sa otvaranjem restorana 'Rudničanin', koji se nalazio u Mitićevoj rupi, a na Zelenom vencu je kupio restoran 'Triglav', to se sada zove 'Zlatna moruna', i 'Kolarac' koji se nalazio pored Narodnog pozorišta na mestu gde se sada nalazi Tržni centar 'Staklenac'. Dragoslav vadi i pokazuje nam originalni jelovnik (La carte), kako piše 'prvog beogradskog restorana i pivnice'. Jela su ispisana na srpskom, francuskom i nemačkom jeziku, a o kvalitetu restorana možda najbolje govori podatak da su na meniju imali i šatobrijan 'henri IV'. U istoj zgradi, koja više ne postoji, otvoren je i 'najveći ton bioskop u Jugoslaviji', koji je svakodnevno imao četiri projekcije najskupljih i najodabranijih ton filmova. Ilija polako prelazi u filmadžije i otvara još tri bioskopa: 'Kasino', odnosno današnja 'Kozara', zatim bioskop 'Vračar', koji se posle rata zvao 'Slavija', a srušen je pre petnaestak godina, i na kraju 1940. godine bioskop 'Beograd', današnje 'Pozorište na Terazijama'. Ilija Milosavljević Kolarac ubrzo postaje predsednik Udruženja filmadžija Jugoslavije - najnoviji filmovi MGM su redovni igrali u njegovim bioskopima.
Posle rata mu je oduzeta sva imovina. Njegov sin, Dragoslav Đorđević Kolarac, sada ima sedamdeset godina i, ukoliko bi mu ova imovina bila vraćena, u šta zaista veruje, već ima plan kako bi njome upravljao:
- Smatram da samo zadovoljan i obezbeđen radnik može dobro da radi. Samo bogato stanovništvo moći će da kupuje Teokarovićeve štofove, pije Vajfertovo pivo, posećuje restorane, kafane i bioskope Ilije Milosavljevića Kolarca. Mi se ne brinemo kako da nabavimo nove mašine, već kako da našim i svim radnicima u Srbiji obezbedimo veće plate, solidne stanove, zaposlimo mlade. Srbiji odgovara domaćinska privreda koju su u poslednjih 200-300 godina stvarale naše i druge stare porodice. Gradiša Katić
