Izvor: Blic, 30.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest minuta štipanja u tunelu
Šest minuta štipanja u tunelu
Šeširi, kape, suncobrani, deca sa sladoledima u ruci, nervozno šetkanje... Uobičajena slika sa vrelog platoa Železničke stanice u Podgorici. Odatle svakoga dana veliki broj Podgoričana, bežeći od nesnosnih vrućina, čeka dolazak popularnog kupačkog voza koji će ih povesti do Sutomora.
Iz zvučnika, jedva razumljivo, čuje se glas koji najavljuje dolazak kupačkog voza na treći peron.
Uz malo laktanja, gaženja i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vike - 'Alo, pušti đevojke da uđu!', 'Od ovih Zabjelčana se ne može proć’!’’, 'Tetka, evo ođe ima mjesta!' - svako je našao svoje mesto u kupačkom vozu. Doduše, neko se udobno smestio, a neko će put do mora provesti na jednoj nozi.
Prvi minuti putovanja prolaze uz čest zvuk sirene lokomotive i zvona mobilnih telefona koji su, po svemu sudeći, uz sunčane naočare, peškire i kreme za sunčanje, obavezni deo opreme za plažu. Melodije govore da su kupači različitih političkih opredeljenja. Čuju se taktovi melodija 'Kralj Nikola na umoru', 'Sprem’te se sprem’te...', ali se čuje i 'Đurđevdan' i 'Pink Panter'.
- Kako si tako rano pošla? Muzika je bila šašava. Svirali su do zore. Samo za nas - punačka devojka preko mobilnog telefona prenosi sinoćnje utiske svojoj prijateljici koja je, da se naslutiti, napustila zabavu pre kraja.
- Sve su iste. Ne izlaze iz kafane dok se ne udaju, a mužu poslije ne daju niđe da mrdne. Od ove muž neće smjeti ni da priviri u kafanu! - komentariše brko sa saputnikom ovaj razgovor.
U susednom vagonu mladić svestan svoje atletske građe skinuo majicu da, kako neki rekoše, 'reklamira mišiće'.
- Pogledaj ovoga, molim te. Ka’ da je već na plažu! - pljušte komentari. Međutim, 'Stalone', ustupajući svoje mesto starijoj ženi, popravlja utisak koji su putnici kupačkog voza u startu stekli o njemu.
Voz staje na stanicu Golubovci. Nekoliko žena, koje se očigledno nisu obukle za plažu, unosi u voz par paketa i prave još veću gužvu.
- Đe ćete ovamo, sve je puno! - čuje se bučan muški glas iz hodnika. Međutim, uporne žene ostaju gluve na svu viku i nekako uspevaju da uđu u voz.
- Ovo je univerzalni voz i što svi vole ovaj vagon ka’ da se karta ne plaća! - čuje se isti glas, samo dosta tiše.Kako kilometri prolaze, atmosfera postaje opuštenija, sklapaju se prva prijateljstva i počinju predmorske avanture.
- Marija, jesi li ponijela peškir? - pita devojku sa naočarima za sunce futurističkog dizajna koje stoje na njenoj kosi mladić preplanule kože po kojoj se da zaključiti da je čest putnik kupačkog voza. Na njen potvrdan odgovor, on dalje pita: 'Možemo li stat’ oboje na taj peškir?'
Postoje različite taktike 'kako ostaviti najbolji utisak o sebi kod nepoznate đevojke'.
- Crka’ mi auto 'četvorka', a nikad ne idem ovijem vozom. Čeka me neko društvo dolje, da se malo sprdamo - objašnjava mladić s mobilnim telefonom veličine kutije šibica u ruci svojoj novoj poznanici kratkoošišane kose, razlog svog putovanja.
Marija prevrće očima, a 'ošišana' svojim drugaricama, hvatajući se diskretno rukom za vrat, pokazuje koliko je njen novi poznanik interesantan. Zaključak je da će ova dva lovca svoje taktike morati da oprobaju na sutomorskoj plaži. Što se tiče devojaka, utisak vašeg reportera je da bi Marija više volela da sledeći put na more ide 'golfom 4', a kratkoošišana da sa nekim deli peškir.
Stariji kupači više vole da pričaju o politici i ekonomiji. Brko, kritičan prema svemu, žali se kako su cigarete skupe kod uličnih prodavaca. Po njegovoj računici ulični prodavci cigareta dnevno prodaju između pet i deset boksova, sa svakog skinu po pet maraka, pa dnevno zarade od 30 do 50 maraka. Kaže da radi u Duvanskom kombinatu i da skoči od sreće kada primi 400 maraka.
- Samo, nema tih para za koje bih ja stajao na ulici i prodavao cigarete po ovakvom suncu - zaključuje brka.
- Čula sam da će zabraniti prodaju na ulici zbog pisanja 'Nacionala’’ - kaže žena koja sedi preko puta brke nastavljajući dalje da komentariše političku sliku Crne Gore.Preko puta poznavalaca crnogorske ekonomije i politike u lagani san utonuo čovek kome ovakve stvari nisu interesantne i kome ne smeta treskanje voza i buka da malo dremne.
Voz se približava Sutomoru. Iznenada, kao da ih neko tera, grupa dečaka pretrča iz jednog u drugi vagon.
- Ovaj nam se primaka’! - viče jedan od njih dajući objašnjenje neupućenima o čemu je reč. Korpulentni kondukter obavlja svoj radni zadatak, a oni bi da uštede koju marku.
Na ulazu u tunel ispod brda Sozine iz hodnika galama.
'Što ćemo se ištipat’ kad uđemo u tunel!' Ču se vrisak i smeh koje zameni buka označavajući tako ulazak voza u tunel. Punih šest minuta koliko traje vožnja kroz tunel oseća se hladan i prijatan vazduh.
Odmah po izlasku iz tunela mašinovođa polagano pritiska kočnicu. Nakon jednog sata vožnje i pređenih 46 kilometara, putnike kupačkog voza, koji su bar na dan pobegli od podgoričkih vrućina, dočekao je prijatan maestral s mora. V. Žugić
