Izvor: Blic, 27.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo sa milion knjiga
Selo sa milion knjiga
Da bi se što pripremili za ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu, Japanci su se obratili knjižarima u Heju na reci Vaj, pošto su znali da samo u tom velškom seocetu mogu da pronađu sve o dosadašnjim šampionatima, tehnici i istoriji fudbala, kao i anegdote vezane za ovaj sport koji njima nije naročito blizak. Zato što su u Heju zamak, vatrogasni dom, bioskop, crkvena kapela i svaka druga kuća pretvoreni u knjižare polovnih knjiga na engleskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jeziku. Lokalni stolar Frenk Ingliš napravio je toliko polica za knjige da bi one, kada bi se poređale jedna pored druge, bile duge 40 kilometara. Na njima se pored izdanja koja se mogu nabaviti po ceni od 25 penija nalaze i dragocene antikvarne knjige koje sebi mogu da priušte samo oni sa dubokim džepom. Procenjuje se da u Heju ima oko milion knjiga. Ali, možda ih ima i dvostruko više. Niko se nikada nije potrudio da ih prebroji. U svetsku prestonicu polovnih knjiga stalno stižu na hiljade i hiljade novih primeraka, ali isto toliko knjiga iz nje i odlazi. Hej ima 1.300 stanovnika i 36 knjižara, koje su sve u privatnom vlasništvu. Kad se popune police, knjige se ređaju po podu, na mansardama, u svakom slobodnom kutku. Ovo neobično selo je zato prepoznatljivo po karakterističnom mirisu stare hartije koja pomalo zaudara na buđ i po haosu koji je, međutim, samo prividan. Knjižare su najčešće specijalizovane, tako da se u nekima prodaju samo krimići, knjige za decu, knjige o pčelama, golfu ili samo poezija, antikvarni primerci...
Nijedan stručnjak za marketing ne bi mogao da osmisli ovakvo jedno mestašce koje već 40 godina živi od knjiga i uopšte ne oseća posledice krize na koju se žale vlasnici malih knjižara u drugim delovima sveta. To je fenomen koji je nastao sasvim spontano, bez unapred razrađene strategije i bez finansijske pomoći države. 'Pogledajte onaj niz prodavnica iza pijace', kaže danas Ričard Vut (63), osnivač 'carstva knjiga', dok gleda kroz prozor svoje knjižare u Lajon stritu, 'Sedamdesetih godina sve su one bile zatvorene, pošto su njihovi vlasnici bankrotirali.' Zahvaljujući Butovoj ideji da se te prodavnice pretvore u knjižare i zanatske radionice, Hej je izbegao ekonomsku propast. But je počeo da trguje polovnim knjigama 1961, u vreme dok je bio student istorije na Oksfordu i maštao o tome da postane trgovac umetničkim delima. Knjige su mu pomagale da sastavi kraj s krajem. U to vreme polovne knjige su se prodavale ili u atikvarnicama na Čering kros roudu u Londonu ili na pijacama. Ove prve su bile basnoslovno skupe, dok su ove druge bile jeftine, ali praktično bezvredne. But se zato dao u potragu za jeftinim polovnim knjigama. Dešavalo mu se da za nekoliko funti otkupi čitave privatne biblioteke. Danas objavljuje oglase u novinama i prodavci mu dolaze na noge. Tako je, recimo, za 4.000 funti otkupio privatnu biblioteku jednog bivšeg danskog ministra koju je odmah zatim prodao, onako u kompletu, jednom Univerzitetu u Torontu za 28.000 funti. Vremenom je nagomilao ogromno bogatstvo, tako da se danas vozi u 'rols-rojsu' i živi u zamku.
Prvog aprila 1977. But je proglasio nezavisnost Heja od engleske krune. Ovaj podatak je privukao u ovaj deo Velsa mnoge znatiželjnike, koji su onda otkrili da tu, osim knjiga, ima još mnogo atrakcija. Tu je, pre svega, kristalno čista rečica Vaj u čijoj se vodi praćakaju lososi, pa onda impresivni ostaci opatija i zamkova, nemih svedoka vremena kada je ovo selo predstavljalo granicu između Engleske i Velsa, a tu su i Crne planine, čiji obronci privlače ljubitelje dugih šetnji u prirodi...
Sa turistima su počeli da stižu i novi knjižari, poput Marka Vestvuda, bivšeg profesora matematike, koji je pre 15 godina otvorio jednu od najotmenijih knjižara u Heju. Evo kako on objašnjava ekonomski uspeh ovog sela: 'Samo se 25 odsto poslova odvija u knjižarama, dok ostatak predstavljaju prodaje kolekcija univerzitetima u Japanu i Hongkongu. Sada se okrećemo kineskom tržištu: u Kini će kroz par godina postojati najveći broj studenata engleskog jezika na svetu, a njima će biti potrebne knjige...'
Na drugom spratu Vestvudove knjižare nalaze se luksuzna francuska izdanja u kožnom povezu iz 19. veka. 'Prodajemo ih na metar ljudima koji žele da urede kućne biblioteke. Uglavnom ih kupuju Amerikanci, za koje vitrina sa starim knjigama predstavlja statusni simbol. Cena je 750 funti za metar knjiga.' CDC/GB
.jpg)
