Izvor: Blic, 05.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San na klupi pod vedrim nebom
San na klupi pod vedrim nebom
Miroljub Vasiljević (56) od septembra, kada je pobegao iz staračkog doma u Mladenovcu, živi kao beskućnik na ulici, a poslednjih sedam prohladnih dana spava, umotan u novinski papir i kese, na klupi u parku kod Studentskog kulturnog centra. Prosi da bi preživeo, ali mu i sami građani, iz sažaljenja daju hranu, odeću ili novac.
- Pobegao sam iz doma jer više tamo nisam mogao ni fizički ni psihički da izdržim. Hrana u domu je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očajna. Na primer, na jelovniku piše da ćemo jesti piletinu sa krompir pireom, a dobijemo samo neku čorbicu sa nekoliko komadića krompira. Svakog dana sam gledao kako ljudi oko mene umiru - kaže ovaj beskućnik. Vasiljević dodaje da se i osoblje doma ponašalo ružno prema njemu. Po njegovim rečima, kada je zbog bolesti zatražio neophodne lekove, dežurna doktorka mu je odgovorila da nije u 'Hajatu' i da ne zakera puno.
- Sada sam na ulici i ne znam gde ću. Noge mi otkazuju, nemam više snage i pomalo molim Boga da se smrznem i umrem - kaže Vasiljević.
Beskućnik je, po sopstvenim rečima, trideset godina radio u 'Minelu', ali nije uspeo da ostvari penziju. Od porodice nema nikoga, osim ćerke na Novom Zelandu koja ga nikad nije upoznala, pošto se odmah po njenom rođenju, razveo od žene. Suprugu nije video decenijama.
- Niko od nadležnih nije hteo da mi pomogne. Iz Urgentnog centra su me posle ukazane pomoći izbacili, zaboravivši da mi vrate kaput koji mi je neophodan. Pokušao sam da provociram i vređam policajce, da bi me uhapsili, kako bih noć proveo u zatvorenom prostoru, barem malo manje hladnom od klupe u parku, ali se ni organi reda ne obaziru na mene - kaže Vasiljević i ponavlja kako bi možda najbolje bilo da umre.
- Meni neko mora da pomogne. Pre neki dan pored mene je prošla jedna gospođa i upitala me što ne potražim neki podrum. Odgovorio sam pitanjem, zašto mi ne dozvoli da prenoćim u njenoj zgradi, a gospođa je posle mog pitanja ćutke odšetala. Ipak moram da se zahvalim dobrim ljudima koji mi donose hranu i odeću. Prekjuče mi je jedan mladić doneo kaput. Hvala mu - kaže Vasiljević.
Da li će Vasiljević skončati svoj život kao beskućnica koja je pre nekoliko dana umrla na ulici kod Skadarlijske česme? I na nju se niko nije obazirao, isto su je kao i Vasiljevića izbacivali iz bolnica i policijskih stanica. Možda je i ona, kao i Vasiljević, molila Boga da umre. Jedino je, izgleda, Bog pogledao na nesretnu ženu i uslišio joj želju.
A. M. Popov
Otvara se centar za beskućnike
Ne zna se tačno koliko Beograd ima beskućnika. Direktor Centra za prihvatanje odraslih Dragan Grinvald najavio je pre neki dan otvaranje centra, koji se trenutno renovira. Centar će imati 105 mesta umesto dosadašnjih 60. Grinvald je najavio i mnogo bolje uslove za život u centru. Miodrag Mitić, zadužen za odnose sa javnošću Ministarstva za socijalna pitanja, potvrdio je da ovo Ministarstvo finansira prihvatilište za beskućnika. Dok se ono ne završi, svi beskućnici će se prihvatati u devet gerontoloških centara raspoređenih širom grada. Pitanje je samo da li će nešto preko sto mesta u renoviranom prihvatilištu biti dovoljno za sve beskućnike ovog grada.
