Izvor: Blic, 27.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo poljubi loptu i pobedićeš!
Samo poljubi loptu i pobedićeš!
Jedina oznaka za ovaj dan je fudbal. Imajući samo to u vidu, Milovan Đorić strogo vodi računa da ne pogreši ni za delić u izvođenju rituala kojeg se uvek pred utakmicu pridržava. Vodi računa kojom nogom ustaje, odeća koju nosi samo za utakmicu unapred je pripremljena, i on je oblači već dobro poznatim redosledom. Jedna čarapa naopako, protiv malera. Onda prilazi prozoru, za dobru utakmicu bilo bi dobro da prva osoba koju ugleda dole >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ulici bude muško.
'I tačno znam koga treba prvog da čujem telefonom da bi sve uveče na terenu išlo kako treba. Godinama zovem tu osobu, i nikada to ne menjam, jer, vrlo sam sujeveran i imam niz svojih rituala kojih se obavezno pridržavam', kaže Milovan Đorić. 'Sada sam rešio da tu nešto malo izmenim. Recimo, da nosim novo odelo.'
Razgovor s našim fudbalerima vođen je dan pred utakmicu sa Švajcarskom.
Ovo nije ništa neobično, jer svet sporta je nezamisliv bez manje-više složenih rituala i zavetovanja raznoraznim bogovima, iako sportisti često kažu da su njihovi neobični gestovi samo način da održe koncentraciju i da nipošto nisu posredi rituali koji treba da odagnaju maler.
Ali, ako pitate Sava Miloševića da li je sujeveran, dobićete negativan odgovor. 'Ako nisi u formi, ništa ti ne može pomoći', kaže naš reprezentativac koji se nagledao svakavih rituala igrajući u Španiji, jer Španci su neobično sujeverni. 'Slika svlačionice pred utakmicu je posebna priča. Najčudniji od svih rituala izvodio je jedan golman Saragose - on bi pred utakmicu odabrao neki ćošak u svlačionici, poređao bi okolo od sedam do 12 ikona, a onda bi vadio neka vlakna i njima ih spajao, potom bi svaku ljubio, kao i te končiće kojim ih je prethodno povezao. A onda, kada bi se obukao, kačio ih je - jednu za gaće, drugu ispod pazuha, treću na leđa i tako redom.'
Ovako spektakularnu fudbalsku predigru Vlada Ivić nikada nije odigrao i, kako kaže neće, ali on tačno zna šta treba na dan utakmice da uradi da bi s mirom mogao da izađe na teren. 'Posle doručka obavezno moram da popijem kafu, ako je kojim slučajem izbegnem, slobodno ne moram ni da izlazim na teren. Uvek nosim poddres iscepanih rukava, pred izlazak na teren poljubim krst oko vrata koji sam pre nekoliko godina dobio od brata. Poželim pobedu.' Pa šta mu Bog da.
Veteran Siniša Mihajlović ne priča mnogo, oblači fudbalsku uniformu i obmotava dve narukvice na desnoj ruci zavojem. 'Nisam sujeveran. Ove dve narukvice nosim već 11 godina, to mi je uspomena. Jedna je brojanica, ova zlatna se teško skida, potrebno je odvrnuti neke šrafiće i onda ih zamotavam de ne bih njima nekoga u igri povredio.' Ipak, Mihajlović ne preskoči da pri izvođenju slobodnog udarca pokaže prstima broj devet. Ova radnja za njega nema neku specifičnu simboliku. 'Samo igračima pokazujem da stanu na devet, a ne na pet metara, kako imaju običaj.'
Darko Kovačević kaže: 'Uvek nosim crne bokserice ispod dresa. I zimi i leti. Nosim iste kopačke sve dok u njima pobeđujem, a kad izgubimo, bacam ih i obuvam nove.'
Goran Drulić nosim istu majicu ispod dresa. 'Dobio sam je od mojih sestričina, u njoj se dobro osećam.'
Dule Savić kaže: 'Nisam sujeveran, ali uvek dok sam igrao, prvo pred početak utakmice poljubim loptu. Nije mi to donosilo sreću, nisam sve utakmice pobeđivao.'
Pravila kojih se pridržava Igor Duljaj nema baš mnogo veze za vradžbinama i činima, ali on ne zaboravlja redosled pri oblačenju. 'Uvek oblačim prvo štucne, kopačke i na kraju dres. Uvek. Tako sam sebi zacrtao pre šest-sedam godina i tako će biti do kraja. Brijem se nikada na dan utakmice, već dan pre. To ide uz to.'
Zoran Mirković se samo prekrsti tri puta. Od njega, kaže, dosta. Golman Aleksandar Kocić uvek oblači prvo levu kopačku, pa desnu, levu rukavicu, pa desnu. 'I uvek nosim iste, dok pobeđujemo, čim izgubim odmah ih bacam i uzimam nove.'
Mateja Kežman ne odvaja se nikad od priveska od žada koji je dobio od devojke: 'Imam čitav niz rituala koji traju po nekoliko dana pred važnu utakmicu. Tako na primer na treningu pred utakmicu moram prvi da dam gol. I na dan utakmice na zagrevanju isto važi - prvi i poslednji mora da bude moj gol. Na teren ulazim tačno određenom nogom. Ako sam na prethodnom ušao levom, na ovoj ću desnom. Ukoliko sve odradim kako treba, to mi daje snagu, osećaj da sam uradio sve što je do mene i da mogu da izađem na teren.'
'Posredi je pokušaj da se pronađe samopouzdanje, reč je o nekoj vrsti psihološke pripreme', kažu psiholozi. Ali svi znamo da i je i u toj 'bogovskoj igri' potrebno bar malo sreće. Platiti joj danak? Što da ne? A čak i kada nje nema, šta će, fudbal je njihova jedina religija. Zato, neka im je Bog u pomoći, sutra protiv Slovenaca! Tanja Nikolić-Đaković
