Izvor: Blic, 28.Feb.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa bačke crnice na led i sneg Kanade
Iako je važio za vrlo preduzimljivu, radnu i razvijenu sredinu sa oko 150 registrovanih preduzeća i zanatskih radnji i bio poznat po malim farmama i plantažama povrća, Ruski Krstur se prazni. Za samo nekoliko godina u Kanadu se odselilo blizu 500 stanovnika ovog mesta, kulturnog centra Rusina u Srbiji. Paradoksalno je da odlaze zbog siromaštva sa izdašne bačke crnice na daleki sever svoje nove zemlje. Većina zauvek.
Kad nije bilo dozvoljeno da privatnici imaju preduzeća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Krsturci su bili veliki proizvođači povrća. Kad je dozvoljeno preduzetništvo, niklo je na desetine malih pogona za proizvodnju nameštaja, farmi, klanica, mlekara. Preduzetnici kažu da su došla crna vremena i da ubrzano propadaju. Bilo je 40 registrovanih proizvođača nameštaja, sad ih je možda desetak, ali i njima dolazi kraj. Opstaju još samo oni nelegalni. Krsturci kažu da proizvodnja i preduzetništvo u našoj državi imaju samo deklarativnu podršku. Osetili su to na svojoj koži.
- Idem. Papiri su spremni, još samo da obavim neke formalnosti - kaže sredovečni Ljubomir Fa, vlasnik pilane u koju je uložio sav imetak. Radio je za mnogobrojne tapetare iz Ruskog Krstura, izvozio je i u Italiju, ali sad je sve stalo. Njegovim odlaskom ostaje bez posla šestoro radnika.
„I to kakvih radnika, jako vrednih ljudi, sramota me je uvek kad im dajem platu od deset hiljada, ali nemam sada ni toliko”, kaže Fa i napominje da je potonuo na kursu. Kada je ugovorio kupovinu trupaca sa našim šumarima, evro je bio 86 dinara, a kada je on naplatio izvoz, kurs je bio 76 dinara. „Katastrofa”, kaže kratko.
Sa njim se iseljavaju supruga Jelena i ćerka Marijana, a druga ćerka Aleksandra, student medicine, za sada ostaje u Srbiji.
U Krsturu više neće biti ni čuvene mesare i klanice „Kašai” jer vlasnik Janko Kašai sa suprugom takođe odlazi.
- Mladost smo proveli u Nemačkoj dok nismo zaradili novac da podignemo kuću i pogon za preradu mesa. Sad, nadomak starosti, idemo u Kanadu, ćerka i zet već su tamo, jer ovde nisu imali perspektive iako sam im ja davao sve što sam stvorio. Videli su koliko se mučim i kako gubim na nestabilnim cenama mesa i stoke. Pa kad vidim da se meso prodaje na pijaci, meni se smuči. Isto, kad su uveli PDV pa počeli da oslobađaju najpre advokate i lekare, rekao sam nema ništa od toga. Ima jedna krupna razlika, mi smo iz Nemačke sav zarađeni novac slali kući, iz Kanade neće biti tako - priča Kašai.
Jedan od najimućnijih meštana Velimir Homa ovih dana rasprodaje imovinu. Farmu svinja, silose, mašine. Kod njega je bilo zaposleno 16 radnika, a sad ne radi niko. Kaže, neće još da se seli, ali otišao mu je sin jedinac. Možda će i on jednom „put pod noge pa preko bare”.
Skoro tri veka od dolaska svojih pradedova sa istoka potomci su u potrazi za nekim drugim zavičajem za svoju decu.
Ljubomir i Jelena Fa kažu da samo Srbiju osećaju kao svoju zemlju, Vojvodinu kao zavičaj, da im je žao do bola, ali...
Gospođa Jelena, sećajući se lektire i „Seoba”, parafrazira velikog Crnjanskog: „Smrti nema, ima seoba”.
Došli sa Karpata
Rusini iz Ruskog Krstura u Bačku doselili su se pre 260 godina sa Karpata. U Kanadi se koncentrišu u severnoj oblasti Saskačevan, u mestu Nordbatlefordu koji ima oko 20.000 stanovnika. Već ih je tamo preko 400, a u Krsturu je ostalo 5.000 stanovnika. Joakim Nađ, sekretar mesne zajednice, kaže da je tamo već kritična masa koja povlači svoju najbližu rodbinu i selo će se, ako država nešto ne preduzme, stalno smanjivati.
