Izvor: Kurir, 28.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SREDNJOŠKOLAC S RAŠLJAMA
GORNJI MILANOVAC - Verovatno zbog mladosti, doskora gotovo da niko nije ozbiljno shvatao dar Bojana Terzića, 16-godišnjaka iz sela Nevade kraj Gornjeg Milanovca, koji se još od desete godine bavi rašljarstvom.
- Imao sam svega desetak godina kada je u naše dvorište došao neki čovek - možda je to bio baš Miloš Đuković, neprevaziđeni rašljar koga pamti ceo gornjomilanovački kraj - koga je pozvao moj otac da nam pomogne da uz pomoć rašlji odredi mesto za kopanje bunara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Kada je odredio gde će otac da kopa bunar, komšije ko komšije, znatiželjni, i oni su, kao, hteli da probaju kako funkcioniše ta sprava. Na kraju, kad su videli da se u njihovim rukama prut ne pomera, nekako ubediše i mene da probam. I, svi se zaprepastiše kad videše da se vrbova rakljasta grančica u mojim rukama povija ka zemlji, ka mestu gde ima vode. Eto, od tada se ne odvajam od rašlji, a pomogao sam mnogo puta ljudima koji su se patili zbog vode. Mnogi me pozovu iako ne veruju u ono što radim, ali kad se ostvari ono što im rašlje i ja kažemo, da vidite, promene mišljenje - priča Bojan Terzić, koji je ove godine upisao tek prvi razred srednje škole, a za sobom već ima pozamašan broj tačno određenih mesta gde treba kopati bunar.
Istina, ljudi zamišljaju rašljare kao mnogo starije i iskusnije.
- Kad uđem u dvorište i kažem da sam ja taj koga su pozvali da im pomogne, nekako se namršte misleći da im je moj dolazak samo gubljenje vremena. Ono, iskreno da kažem, ni sam ne znam kako reaguju rašlje u mojim rukama, ali je očigledno da efekta ima. Ipak, još uvek sam neuk da tačno odredim na kojoj je dubini voda, odnosno do koje dubine domaćin treba da kopa bunar - kaže Terzić i dodaje da usluge nikome ne naplaćuje.
