Izvor: Blic, 22.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodio se sin posle sto godina
Rodio se sin posle sto godina
U porodici Miletić, u Carevcu kod Velikog Gradišta, od bračnog para Savić rodio se sin, jedini muški naslednik u kući Bogdanovića (!?) Izgleda šašavo, ali je tačno.
Davne 1901. godine rodio se Živan Bogdanović, a onda su narednih sto godina u njegovu kuću dolazili samo zetovi i rađale se samo kćerke. Sve dok se 2. decembra 2001. Vojkanu Saviću, najmlađem zetu u kući, nije rodio sin Aleksa.Veteran među zetovima, čika Božidar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miletić (80), prvi je došao u kuću ženeći se Živanovom ćerkom Darinkom. Onda su dolazili njegovi zetovi, pa zetovi njegovih zetova. Sve u svemu, pod istim krovom trenutno obitavaju četiri zeta i dva tasta. Uz Božu, tu su dva njegova zeta, Čedomir Aleksić i Slaviša Živković i Slavišin zet Vojkan Savić.
- U stvari, dva tasta i četiri čoveka! - šali se Vojkan. Može mu se, jer su on i čika Božina praunuka Tanja prekinuli čudnu igru gena i hromozoma. U njihovoj sobi, pod budnim okom svih ukućana, spava mali Aleksa koji će, ako bog da, jednog dana dovesti snahu.
- Nije da sam se radovao, nego sam plakao. Odveli Tanju, ja bio negde izašao i kad sam se vratio nađem moju babu u kujni. 'Šta je baba, šta je bilo?', pitam je, a ona sleže ramenima i kaže: 'Ne znam šta je bilo, ali eno dole u dvorištu puca Slaviša, puca Čeda, svi povadili pištolje!' Pa, muško, baba, što ćutiš, što ne govoriš?!' I počnem da plačem - priča deda Boža, vitalni starac koji je, zajedno sa svojim zetovima, unapredio imanje svog tasta.
Svi oni su se, po običajima koji vladaju u ovom delu Srbije rano ženili, tačnije prizetili. Čika Božu, kako on kaže, njegova baba je 'prevarila' kad je imao petnaest godina. Baba Darinka je imala godinu više. Božin zet Slaviša je stradao sa šesnaest godina. Vojkan je najduže odolevao. Kad se uzeo sa Tanjom imao je cele 22.
Čika Boža je mnogo toga preturio u životu. I onaj drugi veliki rat, i radne akcije, i hladnoću kamionske kabine u kojoj je često spavao prodajući povrće i voće širom Jugoslavije. Preživeo je čak i streljanje na koje su ga bili osudili četnici, kao mladog skojevca. Sad mu je čukununuk Aleksa ispunio srce i on prosto cepti od radosti. Nazdravlja i nudi goste svojom 'gromovačom' od 50 i više stepeni. Slavi se Sveti Nikola, slava Bogdanovića, ali se potrefilo da je to bila Božina slava. Inače, u kući, u krugu porodica, obeleže se slave svih zetova, ali je kao glavna na koju se pozivaju gosti ostala Nikoljdan. Ono čime se ovi vredni ljudi ponose je međusobna sloga i razumevanje. Nije retkost da se ne slažu braća, ili otac i sinovi, a ovde bez trzavica i ružnih reči koegzistiraju četiri zeta i njihove familije.- Za to smo najzaslužnije mi, žene. Kao što su žene u većini drugih kuća najviše krive kad se muški posvađaju. Mi našim muškarcima ne dozvoljavamo ni prepirku - tumači Slavica Živković, Slavišina supruga i baka malog Alekse.
Na mestu nekadašnje kuće starog Bogdanovića nikla je čitava 'stambena zgrada' u čijih dvadeset dva odeljenja se rasporedilo njih deset iz četiri porodice. Na vratima spavaćih soba ispisana imena supružnika: Slavica i Slaviša Živković, Tanja i Vojkan Savić, Božidar i Darinka Miletić, Čedomir i Dobrila Aleksić.
U lepo uređenom dvorištu četiri garaže, četiri traktora, a svaka familija ima svoj automobil. Zajednički ručaju, a tačno se zna kad i šta ko radi na imanju. Svi se bave proizvodnjom voća i povrća.
Uskoro na slavu stiže i požarevački ginekolog Josip Brkić, njihov kućni prijatelj koji je i porodio Tanju. Simpatični doktor se mangupski osmehuje i priča kako je čuvao slatku tajnu od znatiželjnih ukućana.
- Svi su provocirali i hteli da me ispipaju, ali Tanja i Vojkan nisu hteli da znaju i to je za mene bio zakon. Tri meseca pre porođaja sam na ultrazvučnim snimcima video da je muško dete. Ipak sam obavestio budućeg dedu Slavišu, jer sam u njega kao velikog prijatelja imao najviše poverenja da će ćutati. Tako je i bilo - priča doktor Brkić, koji je prvi i javio radosnu vest. Opet je tražio Slavišu i samo mu 'potvrdio snimke'.Gosti pristižu i velika gostinska soba se polako puni. U prolazu, prilazi nam simpatični brka i predstavlja se kao Vojkanov otac Zoran Mihailović. Kako Mihailović, kad je Vojkan Savić?
- On nosi majčino prezime, jer se rodio dok se još nismo venčali. Ma ovde sve može! Osim toga, u mojoj familiji se 150 godina rađaju samo muška deca. Rodilo se samo jedno žensko, šta ćeš! - objasni Zoran.
Sad Miletići, Živkovići i Savići konačno ne merkaju budućeg zeta nego snaju. Samo da mali Aleksa poraste! Ranko Pivljanin
