Izvor: Blic, 21.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roboti sa emocijama
Roboti sa emocijama
Verovatno vam se ne jednom desilo da zaurlate na svoj kompjuter, ali kako biste se osećali kada bi vam on uzvratio istom merom ili čak briznuo u plač? Neki stručnjaci veruju da je samo pitanje vremena kada će zaista inteligentni kompjuteri i roboti biti napravljeni. Može li, međutim, mašina da misli kao ljudsko biće?
Najnovija istraživanja na planu interakcije neurona i silicijumskih čipova i eksperimenti s implantiranjem memorijskih čipova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u mozak nagoveštavaju da će naučnicima možda ipak uspeti da naprave solidnu veštačku verziju ljudskog uma. U suštini, postoji već nekoliko hiljada primera da kompjuteri naizgled pokazuju neke aspekte inteligencije. Internet pretraživači, softver za prepoznavanje glasa, 'pametna' odeća i ugrađeni senzori koji beleže telesne funkcije, sistemi koji kontrolišu fabričku proizvodnju - svi oni obavljaju značajne zadatke podjednako dobro kao što bismo ih mi obavljali, a u mnogim slučajevima bolje i mnogo brže.
Međutim, polje robotike pokazuje koliko je zaista teško imitirati inteligentno ljudsko ponašanje. Prvi robot za domaćinstvo 'Akva kvin' - koji je čistio bazene - izbačen je na tržište 1966. i od tada nije zabeležen bitniji napredak. Problem je u snalaženju u prostoru - robot ne može da izađe na kraj s kompleksnom ili promenljivom okolinom, pošto se lako izgubi. Međutim, novi univerzalni kućni robot Saj, koji usavršava kompanija 'Probotiks' iz Pitsburga, može da 'nauči' geografiju vašeg doma i sam napuni baterije čim primeti da se prazne.
Možda najveća prepreka u konstruisanju inteligentnih robota i kompjutera leži u tome da im se omogući da prepoznaju i izražavaju emocije. U knjizi 'Dekartova greška' Antonio Damasio sa Univerziteta Ajove tvrdi da emocije igraju ključnu ulogu u logičnom mišljenju. Mi smo previše dugo pretpostavljali da emocije zamagljuju racionalno mišljenje, iako su delovi mozga koji učestvuju u obe te funkcije povezani u neuronska kola od ključnog značaja. On navodi primer svog pacijenta Eliota kod koga su te vitalne veze bile prekinute zbog operacije tumora na mozgu. Eliot nije mogao normalno da živi, iako su testovi pokazali da su njegove intelektualne sposobnosti ostale neoštećene. On, međutim, nije mogao da donosi odluke, planira ili rezonuje - zbog toga što mu osećanja više nisu potkrepljivala proces mišljenja.
'Osećajni' robot je odavno san naučne fantastike - pogledajte, recimo, Hala iz 'Odiseje 2001' ili Rejčel iz 'Blejd ranera'. Proteklih godina naučnici su napravili čitav niz 'animiranih lica' - programa koji daju sliku ljudskih izraza na kompjuterskom vizuelnom displeju. Istraživači sa Instituta za tehnologiju Masačusetsa su konstruisali robota kome su dali ime Kismet, koji ima takve izraze na trodimenzionalnoj sintetičkoj glavi s pokretnim kapcima, očima i usnama. Kad je sam, Kismet izgleda tužno, ali ako čovek uđe u prostoriju, on će se nasmešiti. Ako ste prema njemu grubi, na licu ćete mu jasno pročitati strah. Kismetovi pronalazači planiraju da naprave robota koji će svojim glasom dočaravati emocije. Herbert Sajmon, pionir na polju AI, smatra da roboti moraju da razviju prave emocije ako želimo da imitiraju ljudsku inteligenciju zbog toga što emocije imaju ključni značaj za opstanak i odlučivanje. Za sada 'osećajni roboti' samo ispoljavaju emocionalno ponašanje. Za prave emocije - i pravu inteligenciju - oni će morati da dobiju svest i samosvest. CDC/JS
Mašine - brokeri na berzi
Tim IBM, koji je konstruisao 'Dip blu', napravio je robota koji ume da trguje na berzi. Šest robota se takmičilo sa šest pravih berzanskih mešetara iz Volstrita ko će više da zaradi trgujući akcijama na berzi. Na zatvaranju berze roboti su zaradili sedam odsto keša više od pravih brokera - što bi na godišnjem nivou bila zarada od nekoliko milijardi dolara. Smatra se da su bolju rezultati robota postignuti zahvaljujući bržem procesu obrade podataka - i to bez grešaka.
