Izvor: Blic, 11.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robinzoni iz Valjeva
Robinzoni iz Valjeva
Mnogi su u prošlim godinama krize napuštali gradove i odlazili u sela da žive. Ali za ono što su uradili Valjevci, Milija Đedović, zvani Dževra, i njegova supruga Nadežda, retko ko je imao hrabrosti.
Oni su napustili udobnu kuću u Valjevu i odlučili da žive na samom vrhu Jablanika (1.274 m), najsurovije planine valjevskog kraja. I to na mestu gde niko nije živeo, bez puta, struje i vodovoda.
- Moja je ideja bila da, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mi je civilizacija dosadila i u koju sam se mnogo razočarala, živim potpuno van nje. Da donosim vodu na obramici sa izvora, da mesim hleb i proju, da gledam stoku i uživam u ovim lepotama - iznosi Nadežda svoje razloge dolaska na planinu.
I kako kod nas to obično biva, kada žena nešto reši onda to tako i bude. U martu su počeli dogovori, u maju su odlučili, a u julu su počeli da prave štalu na Nadinoj babovini na vrhu Jablanika. Odmah kupiše i prikolicu i novi dom je bio gotov. Onda je na red došla i nabavka stoke i Milija Dževra je otpočeo novi život. Jer supruga Nada još uvek radi u 'Krušiku', i jedva čeka petak kako bi došla kod svog dragog, kako ga zove, a na šta se on ljuti.
- Trenutno imam i tridesetak ovaca, isto toliko zečeva, morske koke, svinje, kozu, magare i dva šarplaninca. Kao što vidite, nema ovde nikakve ograde, stoka je slobodna, ali na moj zvižduk odmah dolazi. Tako je meni ostalo da malo donesem drva, hranu za zimu za stoku sam spremio, i da sedim na vrhu i posmatram Valjevo i Obrenovac i da uživam. Najbliži komšija mi je u Bebića Luci, šest kilometara daleko, ali često naiđu planinari pa i se sa ljudima viđam - počinje svoju priču Milija koji je, inače, pre dolaska na Jablanik, kaže, vodio buran život. Bio je trgovac, ugostitelj, sodadžija, vozač, ćevabdžija... U životu je mnogo para zaradio, ali se u njegovim rukama nisu dugo zadržavale jer je, kako kaže, voleo i probao sve 'što živ čovek voli'.
- Kada sam na kraju sve sabrao, video sam da je to sve jedno veliko ništa. Sve mi je dosadilo, i evo me ovde. Ceo život sam radio sa ljudima, ali me najbolje razumeju i slušaju moje životinje. Svi moji drugari mi zavide na ovome, dolaze i uživaju, ali niko nema petlju da uradi nešto slično - kaže Milija, dok supruga Nada kroz smeh dodaje:
- Kada ga uhvati kriza, dođe u Valjevo, dva dana pije, policija mu uzme dozvolu i onda mora ovde da se vrati.
- Je l’ vidite sad zašto sam vam rekao da ženu, i to svoju, retko poželim! Zamislite, ne da mi da na magaricu Elzu natovarim drva, već sam sve ovo na leđima doneo. Kaže, da ne mučim životinju, a ti Milija tegli. Ma, u kobasice će magare meni otići.Đedovići čekaju svoju zimu na vrhu Jablanika i prave planove za sledeću godinu:
- Da budem iskrena, na kraju ja se iskreno nadam da će neko, a pre svega Dušan Mihajlović, uraditi nešto za ove planine. Pre svega mislim u smislu kakvog-takvog puta. Jer ja ovde mislim da dočekam starost. Na proleće ćemo, ako bude kakvih kredita, povećati stado ovaca, jer ovi pašnjaci zvrje prazni. Nedavno nam je čovek nudio 40 hektara u zakup - kaže Nada Đedović.
Mrak na planini brzo pada, valja se vratiti nazad. Ostavljamo Miliju i Nadu u njihovom carstvu, uz stalno razmišljanje imamo li mi petlju za ovako nešto. I uz obećanje Miliji da ćemo doći da probamo suvo meso, koje suši na promaji razapeto između dve bukve, u obližnjoj šumi. Jugoslav Trijić
.jpg)
