Izvor: Blic, 18.Jul.2009, 07:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezidencija na Srebrnom jezeru
Kada ambasadorka Kraljevine Belgije Denis de Huver sa puno topline i ljubavi priča o Srbiji, Dunavu, srpskom narodu i jelima sa ovog područja, to nije samo puka diplomatska ljubaznost. Njena ekselencija dokazala je to kupovinom kuće na Srebrnom jezeru u koju dolazi kad god ima neki slobodan trenutak.
Od sela Kisiljeva, nadomak Velikog Gradišta, do Srebrnog jezera stiže se uskim, prašnjavim putem za desetak minuta vožnje automobilom. Sa obe strane tog puteljka, gde se teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mimoilaze dva vozila, nadvilo se visoko drveće, uglavnom topole, vrbe, jasenje i poneki četinar. Sa desne strane u bistroj vodi Srebrnog jezera ogledaju se nove kuće za odmor. Među njima je i kuća belgijske ambasadorke.
- Skoro je kupila tu kuću, adaptirala je, a sređivala je i ogradu. Žena je na svom mestu i puna razumevanja. Kao prave komšije dogovaramo se oko zajedničkih problema, a sa njom često popijemo i kafu. Veoma je prijatna i druželjubiva - priča Dragan Stevanović iz Požarevca.
Ambasadorka nas i uvodi u još uvek blatnjavo dvorište od dugotrajnih kiša. Usput objašnjava da je nasipala zemlju, da treba da valja i seje travu. Saznajemo da joj je ovo prvi mandat, da je u Srbiji od početka 2006. godine i da postoji mogućnost da ostane duže od jednog mandata. Prvi put boravila je u Beogradu od 1972. do 1978. kao službenik u Ambasadi Kraljevine Belgije. Posle toga samo jednom je posetila Beograd deset godina kasnije.
- Prošle godine razgovarala sam sa prijateljima iz Srbije i žalila im se da mi je teško da za vreme vikenda sedim u Beogradu. Rezidencija je pored Ambasade i iz nje vidim svoju kancelariju i stalno mislim na posao. Želela sam neko mesto gde bih mogla da pobegnem preko vikenda, a kad su me prijatelji pitali gde bih želela da živim, rekla sam: 'Tamo na Dunavu, u istočnoj Srbiji’’. Taj kraj i Dunav zavolela sam jer sam često putovala u mesto Dobra kod Golupca, gde je izgrađena jedna belgijska fabrika - priča ambasadorka.
U međuvremenu, ambasadorka je kuću renovirala.
- Kad god mi poslovi dozvole, ja sam ovde i nešto radim. Moja porodica jedva čeka da se poslovi okončaju i najavili su dolazak za 21. jul. Mislim da će i oni biti oduševljeni jer kada sam tražila kuću želela sam srpski, moravski stil. Volim Dunav, ali je prelepo i Srebrno jezero jer je mirno i čisto i nema brodova. Komšije još nisam dobro upoznala, ali se družimo, popijemo kafu i rakiju. Kažu da su me prihvatili kao komšinicu i to mi je velika čast. A i ja se sve više osećam i kao građanka Velikog Gradišta jer mi se čini da taj grad ima nešto specifično. Posebno mi se dopada centar s tim starim zgradama. Vidi se da je tu bila luka, a ja sam iz Antverpena i Gradište me podseća na moju zemlju - kazuje ambasadorka na čistom srpskom jeziku.
Kupovina u dve sekunde
- Vodili su me i pokazivali razne stanove i kuće koji su bili na prodaju, ali sam stalno imala neke primedbe. Želela sam da kupim nešto za svoju dušu, u glavi sam imala sliku kuće i kada sam ugledala ovu na Srebrnom jezeru, rekla sam: 'E, to je to!’’ Odlučila sam se da je kupim za dve sekunde. Bilo je to lane u novembru - priča ambasadorka.
