Izvor: Blic, 25.Dec.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvela se zbog životinja
Zbog stotinak životinja u sopstvenoj kući i 290 zbrinutih pasa i 37 mačaka lutalica u azilu “Riska”, predsednica Udruženja “Help Animals” odrekla se i svog privatnog života, kao i velike svote novca koju je potrošila na napuštene životinje. Obostrano uzvraćena ljubav: Zlata Korjenić sa svojim ljubimcima
U kući Zlate Korjenić živi 100 njenih ljubimaca: 95 mačaka i pet pasa. Uslovi su kao u hotelu. U njenom azilu "Riska” na Zrenjaninskom putu nije baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toliko luksuzan smeštaj, ali je lepo zbrinuto 290 pasa i 37 mačaka.
Kada se tome doda da se ova dama nedavno i razvela zbog toga što njen suprug nije više mogao da izdrži taj tempo i toliku posvećenost životinjama, kao i njena uporna "borba sa vetrenjačama” u ovoj za to neosetljivoj sredini, dobija se - Zlatina sudbina.
Mačke ne jedu masne krpe
- Od 2007. Beograd delimično pomaže privatna prihvatilišta uplatama na žiro-račun. Sada je odlučeno da se od 2012. ne daje novac, nego hrana i to preko Javnog komunalnog preduzeća Veterine Beograd. U tom slučaju ne preostaje nam ništa drugo nego da eutanaziramo sve naše mačke jer je njima potrebna kvalitetna hrana, one ne mogu da jedu masne krpe kao što mogu psi - objašnjava Zlata Korjenić.
Iako joj je deda bio veterinar u kraljevoj vojsci, ni sanjala nije da će sudbina da joj krene u tom pravcu. Maštala je o klaviru i baletu, ali je njen otac, ortodoksni komunista, držao do toga da su sviranje u orkestru ili igranje u anasmblu u najmanju ruku - sumnjive rabote. Zato joj je bilo suđeno da ceo radni vek provede u spoljnoj trgovini, a od 1991. i u sopstvenoj veleprodaji kozmetike, jednoj od prvih u Srbiji, koja joj je donela popriličnu svotu novca.
Sve, ama baš sve, Zlata je potrošila na životinje i na još neka humanitarna davanja, pa tako danas živi od penzije.
- Kada sam 2000, zajedno sa našim čuvenim scenografom Miljanom Krekom Kljakovićem, otvorila „Risku", to je bio potpuni preokret u mom životu. Postojala je opasnost da se na Avali pobije 430 životinja, kako bi se ispraznio njihov prostor za potrebe države. Pomisao na to mi je apsolutno suzila svest i ja sam potpuno nesvesno krenula tim tunelom da se spasu životinje. Nisam znala šta radim i u šta se upuštam. Ubrzo posle otvaranja azila ostala sam potpuno sama jer su se prvobitni pomagači mahom povukli - prepričava Zlata.
Dvanaestogodišnje Zlatino iskustvo je katastrofalno. Umesto da usvajaju pse i mačke iz azila, građani masovno traže pomoć: da se skine neka mačka s drveta, da se neko vadi iz rupe, da se prihvati životinje koje oni više neće, čak ih i sami ubacuju preko ograde, da im se daju hrana i lekovi, da se besplatno vakcinišu ili sterilišu životinje.
- Jedini stalni donator od početka je gospođa Madlena Cepter, za koju Zlata nema reči zahvalnosti, kao i gradonačelnik Dragan Đilas od 2007. I njemu ogromno hvala. S vremena na vreme, finansijski pomognu i neki članovi Udruženja, pomogne i Kreka Kljaković, dok je Milan Ćalić, profesor filozofije koji je život posvetio životinjama moja desna ruka u azilu - ističe naša sagovornica.
Povodom halabuke oko agresivnih lutalica koja se podigla u poslednje vreme, naša sagovornica je kategorična: agresivni psi ne postoje, ima samo loših vlasnika koje država zakonima treba da dovede u red.
Milan Čalić, glavni u azilu za pse
- Uprkos savršenim zakonima, u Srbiji ne funkcionišu ni tužilaštvo, ni Veterinarska inspekcija. Jedini za to imaju sluha gradonačelnik Beograda i, u poslednje vreme, direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović.
Nažalost, oni su okruženi birokratijom koja pogrešnim delanjem u svoju ličnu korist poništava sve njihove želje - žali se Zlata.
Zlata Korjenić je apsolutno svesna toga da će ovaj tekst u ovoj, kako kaže, needukovanoj i nehumanoj sredini, izazvati komentare tipa: „Bolje joj je da pomaže decu, nego tim džukelama!" Zato takvima unapred odgovara da ona svesno nema sopstvenu decu jer nije htela da ih osudi na grozotu življenja u svetu poput ovoga.
.jpg)
