Izvor: Blic, 11.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmišljaju da kolektivno napuste kuće
Razmišljaju da kolektivno napuste kuće
Uz staru srpsko-tursku granicu padinama planine Lisice ili uz administrativnu liniju Kosova i Metohije sa centralnom Srbijom, na međi Prištine i Medveđe, nalazi se planinsko selo Gubavce, koje ni na jednoj geografskoj karti, izuzev vojnih mapa, nije ucrtano. Za tamošnje Crnogorce, starce i starice, uglavnom, 70-godišnjake čije su pretke knjaževi naseljavali iz Nikšićke župe, Katunske nahije i Morače, kako bi zaštitili Serbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od upada Arbanasa, 'danas kada selo odumire, a granica se ponovo ocrtava', skoro da niko ne bi saznao da se nije dogodilo, kako u glas kažu Gubavčani, zlo koje goni na odluku o kolektivnoj selidbi'. Na svega nekoliko stotina metara od linije razdvajanja od albanskih sela pod budnim okom vojnika Kfora u kasnim popodnevnim satima, 30. maja ove godine, zapaljena je i do temelja izgorela porodična kuća Miodraga Šakića. Na kućnom pragu sagorele su kosti tridesetdvogodišnjeg Zorana, Miodragovog sinovca.
Iz straha od napada snajperista niko od tamošnjih gorštaka 'nije uspeo da se probije do kuće Šakića'. U ranim jutarnjim satima Miodrag je pronašao ugljenisano Zoranovo telo.
- Satima sam puzao prema kući. Vidim, plamen je guta... pada krov. Zorana nema. Ne čujem ni njegovog psa sa kojim je svuda išao po ovim bespućima. U cik zore dopuzim do kućišta. Na zgarištu u pepelu raspoznah telo. Preko njega bačena nedirnuta puška. Pomoći nije bilo. Voda iz tri bazena, punjena prirodnim padom, iz okolnih izvorišta bila je ispuštena. Česme odvrnute. Neko je sve isplanirao i pripremio - priča Miodrag.- Svedoka nema. Čuli smo plotune i pucnjavu. Nažalost, naša vojska i policija s ove strane i Kfor sa druge nisu stigli da priteknu Zoranu u pomoć. 'Živ je sagoreo', bar su tako po tragovima, vođeni iskustvom, zaključili gorštaci Gubavca, a predstavnici Koordinacionog centra za jug Srbije obećaše da će njegovoj majci i bolesnom ocu saopštiti šta se dogodilo i kako je najmlađi Šakić 'platio' cenu želje da opstane na granici sa susednim albanskim selima Propašticom, Kolićem i Brajinom - priča jedan od mlađih Gubavčana Marko Đuričić (72).
- Granica prema Kosovu je otvorena. Kfor je na međi, ali njih ne interesuje ništa, samo da sačuvaju glave. Što se tiče njih, sve može da se sprži. U blizini baze - dodaje bivši šumar Jovan Lučić - kuće Ljubomira Filipovića, Dobrivoja Popovića, Draga Denića i četiri kuće braće Stević sve do jedne su opljačkane. Meni su ukrali četiri grla krupne stoke. Nikakve zaštite. Naše su kuće u ničiju zonu. Drvo ne smeš da isečeš, a od toga nam duša zavisi. Pustoš, vuci i vojnici!
Jedino još tamo iza Lisice izdržava Milisav Pijović sa babom, a kako, to samo njegova duša zna. Niti mu ko smije otići, niti kud on smije.
Zoranovi posmrtni ostaci sahranjeni su u dedinoj grobnici u Tularu, jer neko reče 'ako se živi ne možemo okupiti, neka nam kosti počivaju tamo negde gde naslednici mogu slobodno doći i upaliti sveću, ne čekajući da policija prvo izvidi teren i kozje staze'. N. Zejak
