Izvor: Blic, 16.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razboj za tkanje snova
Razboj za tkanje snova
Atina je boginju tkanja Arahne kaznila pretvorivši je u pauka i osudila je da večno tka. Ženama iz udruženja 'Arahne' (naziv su dobile po istoimenoj boginji) kazna bi bila da im neko zabrani da tkaju.
Njih 32, žene različitih zanimanja (stjuardesa, veterinar, dramski umetnik, pravnik, univerzitetski profesor...), vezuje ljubav prema tkanju i želja za očuvanje starih, već pomalo zaboravljenih zanata. Svaka radi u svojoj kući za razbojem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pretvarajući šarene niti u čudesno lepe odevne predmete.
Mi tkamo iz ljubavi kaže nam Mirjana Peškić, ekonomista u penziji, dok u njenoj kući u Leštanima pijemo kafu sedeći na ćilimu koji je sa 14 godina izatkala njena majka, i to pre 70 godina.
Mama više nije živa, ali je deo njene duše, misli i devojačkih snova zauvek utkano u taj ćilim. Zato mi je posebno drag. Znate, nekada su devojke s puno ljubavi i slatkog iščekivanja pred udaju tkale svoju opremu: košulje, postelju, prekrivače... Svaka nit ima svoju priču i svedočanstvo o davno prošlim vremenima objašnjava gđa Peškić.
Da bi se izatkao kvadrat tkanine potreban je celodnevni rad. Mirjana u svoje modele utka i deo svoje duše, deo sebe. Zbog toga joj je ponekad teško da se odvoji od nekog modela, ma koliko da joj novca nude. Bavi se i slikarstvom i to na svili, platnu, uskršnjim jajima. Budući da boluje od karcinoma stvaralački rad je i terapeutski.
'Kada mi je lekar rekao da imam još godinu i po dana života, tkanje mi je pomoglo da izađem iz svih kriza'.
Boje za Mirjanu imaju čudesnu moć. Fascinira je mogućnost da svojim rukama i maštom bezobličnim šarenim nitima da oblik i smisao. Dajući mu namenu i svrhu, Mirjana beživotnom udahne život, a kroz njegov produžava i svoj.
Radmila Pavlović, profesor fizičkog, jednom prilikom je došla kod Mirjane i zatekla je kako tka. To je na nju ostavilo snažan utisak. Setila se svoje bake za razbojem, obrisa prošlih vremena, bezbrižnosti detinjstva... Evocirane uspomene poželela je da oživi i odživi. Donela je stari bakin razboj i kalupe za motanje konca. Praveći prvu krparu pokušavala je da se seti kako je to nekada davno njena baka radila.
Najponosnija sam bila kada sam jedne godine za matursko veče svojih đaka obukla kostim koji sam sama izatkala kaže ona.
Ruža Zlatanović, predsednica udruženja, predaje tkanje na Fakultetu primenjenih umetnosti i njeni saveti u vezi s tehnikom tkanja dragoceni su ostalim članicama.
Najmlađa tkalja ima samo 16 godina, a ujedno je i manekenka na revijama gde ''Arahne'' predstavljaju svoje modele.
S puno strpljenja i ljubavi održavaju i tečajeve tkanja svima koji žele da se uključe u ovaj kreativan rad i pomognu očuvanju tradicije jednog od najstarijih zanata na ovim prostorima. Simonida Milojković
FOTO: A. anđić
