Izvor: Blic, 13.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ravna gora od bunta do zaborava
Poznato je da je Ravna gora, mesto odakle se đeneral Draža Mihailović sa oficirima i vojnicima koji nisu priznali kapitulaciju suprotstavio nemačkom okupatoru, dugo bila zabranjena tema. Onda je 1990. Vuk Drašković krenuo u rehabilitovanje četništva i osvajanje Ravne gore.
Znalo je gore, i to kad je Miloševićev režim bio najtvrđi, da bude i sto hiljada ljudi. Znao je ozgo i Drašković, da progovori kako treba, ali je majsko saborovanje znalo, i zna, da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i jevtino srbovanje sa pevanjem, pucanjem, ždranjem i olokavanjem.
Danas se sve pacifikovalo, na Ravnu goru običnim danima ljudi idu turistički, jedino još o Majskom saboru bude gužve, crnih relikt „Sloboda ili smrt” zastava i ostalog baldisanja.
Prospekt Srpskog pokreta obnove kaže - „Na geografskom i istorijskom slemenu Srbije, u nedrima živopisnog Suvobora pruža se Ravna gora, duhovni i državni epicentar naše Otadžbine”. Do tog centra 120 km od Beograda, 50 od Valjeva. Put asvaltiran, kad se, od Mionice, popneš kol’ko treba, i odakle se vidi kompleks na kome se održava majski Sabor, pored puta spomen-ploča, šta piše: - U Topoli Karađorđe, u Takovu Miloš, na Ravnoj gori čiča Draža. Na ovom mestu je 13. maja 1941. general Dragoljub Draža Mihailović razvio zastavu III srpskog ustanka, prvi barjak slobode u tada porobljenoj Evropi. Ima i datum, 1990. godine, večna slava i hvala našem Čiči, Srpski pokret obnove.
Kad se spustiš, desetak ljudi uz jagnje i obavezno ostalo evocira istoriju, tu i nekoliko novih drvenih kućica, ograđeno, dvohektarsko imanje SPO na kome su spomenik Draži, podignut '92, crkva Svetog Đorđa završena '98, i Ravnogorski spomen-dom koji je otvoren 2000. U prostranom Domu, koji je projektovao Spasoje Krunić i za koji je dobio nekoliko prestižnih nagrada za arhitekturu, domaćin Vladan Radosavljević. U centralnoj sali izložba fotografija 18 godina SPO, još slika Vuka, na centralnom mestu voštani Draža, koji ono, dok je ministar kulture bio Dragan Kojadinović, bio na centralnom mestu u prostorijama ministarstva. Figuru Draže uradio Vladimir Tomčić koji po te zasluge bio pomoćnik ministra kulture.
Domaćin Vlada Radosavljević, čiji je otac Miloš, kao oficir Kraljeve vojske u otadžbini, bio Dražin saborac, staje pored voštanog đenerala, uze priča da je Draža na Ravnu goru, iz Bosne, stigao 11. maja '41. da bi pružio otpor okupatoru, Nemci izvršili ofanzivu, Draža pružio otpor, povukao se prema Kosjeriću, '42. prešao u Crnu Goru, vratio se u Srbiju da dalje pruža otpor i ratuje sa Nemcima... Nameravaju skupe Dražinu zaostavštinu, otvore spomen-muzej, Spasoje Krunić će osmisli i kulturne programe, još toga, izgradiće se amfiteatar, sportski tereni, u funkciju će se staviti i svih 2.000 kvadrata sa kojima Dom raspolaže... Inače, dolaze ljudi ne samo kad je Sabor, dolaze kad je lepo vreme, roštiljaju, interesuju se za istoriju, najviše iz Vojvodine i Bosne, čuo i da je Ravna gora ušla u program školskih eskurzija. U to grupica mlađih ljudi uđe u Dom, pita kako do Dražine pećine. Vlada im objasni. Za kraj domaćin iznosi pljosnatu flašu rakije sa kraljevskim grbom, pokoj duši svim ravnogorcima.
Knjiga utisaka
Uzimamo knjigu utisaka, čitamo na preskok : Generalu, velikom junaku, za sve što je učinio za srpski narod i slobodu; Ovo je moj prvi pravi čas istorije koji mi je dao pravo viđenje; Ravna goro, da te nije bilo, srpsko bi se ime izgubilo; Želeo bih da svaki Srbin dođe na Ravnu goru i shvati ko je i šta je; Danas sam došao na Ravnu goru da odam počast đeneralu Draži i svome dedi ravnogorcu Svetomiru Beserovcu. Deda, ako me danas vidiš ovde među našima, znam da si sigurno ponosan na mene, tvoj unuk; Četništvo ne treba koristiti u političke svrhe niti zloupotrebljavati za razne prigode; Očekivao sam da muzej bude posvećen Ravnogorskom pokretu, a ovde je muzej jedne sada minorne partije...
