Izvor: Blic, 01.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratnici i robovi kao olimpijci
Ratnici i robovi kao olimpijci
Južni Sudan baš nije najpogodnije mesto za Olimpijske igre. Ali, Akil Banggol, profesionalni košarkaš i predsednik male humanitarne organizacije, nije hteo da odustane od svoje namere i doneo je Olimpijadu u svoju domovinu, provincijski gradić Tvik.
'Sport je kao magija', kaže Banggol. 'On te menja, očarava i nosi kao reka. Kada te takne duh sporta, počinješ drugačije da doživljavaš pobedu i poraz.'
Posle proglašenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezavisnosti od Velike Britanije 1956. godine, u južnom Sudanu su vođeni najstrašniji ratovi u novijoj istoriji. U sukobima između arapskog severa i južnoafričkog juga poginulo je 2,5 miliona ljudi. Zemljom haraju glad, ropstvo i bolesti i ništa joj nije tako strano kao sportske manifestacije i borbe koje se vode bez 'kalašnjikova' u ruci. Banggol je, ipak, uspeo da ostvari svoje snove i 'Tvik olimpiks' se organizuju već četvrtu godinu zaredom, uz podršku inostranih sponzora i Svetskog programa za hranu UN.
Arena u kojoj se okuplja publika je ravno polje dimenzija stadiona za atletiku, omeđeno drvećem smokve. Prekriveno je debelim slojem prašine iz koje takmičare vreba trnje. Nekada je ovaj teren bio bojno polje ispresecano rovovima. Vođa radova, bivši košarkaš Akel, imao je pune ruke posla: morao je da zatrpa rovove, da poseče drveće i napravi staje u kojima se čuvaju zalihe hrane za takmičare.
Na takmičenju učestvuju reprezentacije iz pet okruga Tvika. Deca rata, a među njima mladići koji su kao desetogodišnjaci regrutovani u pobunjeničku armiju, kao i devojke koje su u istom uzrastu postale arapske robinje. Timovi odmeravaju snage u skoku udalj, bacanju koplja, povlačenju konopca, odbojci, fudbalu, štafetnim trkama i trkama na 100, 400 i 1.500 metara. Pobednički timovi dobijaju vodenicu na dizel pogon. S obzirom da se u selima brašno još uvek ručno proizvodi, to je nagrada za koju se vredi boriti.
Ahel je imala 13 godina kada su pripadnici arapske milicije na konjima upali u kuću njenih roditelja, vezali joj konopac oko vrata i odveli je na sever sa još dvadesetak drugih žena. Za žensku decu tog uzrasta trgovci robljem dobijaju 80 evra. Sudan i danas predstavlja najveće tržište robova na svetu. Ali Ahel je uspela da pobegne i danas učestvuje na Olimpijadi u Sudanu u najtežoj disciplini, 400 metara za žene.
Luka je prvi put ubio čoveka kada je imao 13 godina. Otkako ga je Sudanska oslobodilačka vojska posle prekida vatre pre dve godine poslala kući zajedno sa hiljadama druge dece-vojnika, on redovno ide u školu. Otac Akel kaže da je njegov sin bio druga osoba kada se vratio sa fronta. 'Mesecima je vrištao u snu. Kao da je poludeo', seća se on. CDC/MA
