Izvor: Blic, 08.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj preživelih brodolomnika
Raj preživelih brodolomnika
Najusamljenije mesto na svetu je hladno, vetrovito ostrvo Tristan da Kunja, raj za oko 300 potomaka preživelih brodolomnika, istraživača, kitolovaca i odmetnika. To ostrvce u južnom Atlantiku nalazi se 2.400 kilometara od kopna, zbog čega se smatra najudaljenijim naseljem na svetu. Kriminal, nezaposlenost, stres i zagađenje ne postoje. Nema ni televizije, ni aerodroma, ali to ostrvljanima ne smeta. Jednom godišnje poseti ih brod koji im donese >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve ono što ne mogu da uzgajaju, proizvode ili prave sami. A nisu ni siromašni. Za njih su jastozi isto što su za nas hamburgeri ili piletina.
'To su izuzetno srećni ljudi, srdačni i gostoljubivi', kaže Martin Smit, kapetan snabdevačkog broda 'Sveta Helena'. Tristan da Kunja je britanska kolonija i nalazi se 2.400 kilometara jugozapadno od najjužnijeg vrha Afrike. Ostrvo je dugačko svega 13 kilometara, često je obavijeno oblacima, nemilosrdno izloženo jakim vertovima i zapljuskivano pobesnelim morem. Njegovim stanovnicima to izgleda ne smeta. 'Oni su ponosni i nezavisni', kaže guverner Dejvid Holambi, koji ih povremeno posećuje sa Svete Helene, takođe britanske kolonije u Atlantiku.
Ostrvljani love jastoge, koje zatim zamrzavaju ili konzerviraju za izvoz. Zarađuju i na prodaji retkih poštanskih maraka. Na zemlji gaje krompir pošto je to kultura koja uspeva u surovim klimatskim uslovima. Takođe, uzgajaju ovce i krave.
'Izuzetno su zdravi i u odličnoj kondiciji pošto se dobro hrane i stalno su fizički aktivni', naglašava dr Toni Marks, Britanac koji je posetio ostrvo. 'Ovdašnji stanovnici dožive duboku starost, preko 80 ili čak 90 godina.' Tristan da Kunja može da se pohvali jednim lekarom, zubarom i učiteljicom. Pošto ne postoji televizija, ljudi mnogo čitaju. Dobro su obavešteni o tome šta se zbiva u svetu jer slušaju radio na kratkim talasima. A s obzirom da znaju šta se sve događa, drago im je što su tu gde su. Svi stanovnici Tristana su 1961. godine bili evakuisani u Englesku kada je došlo do erupcije vulkana na ostrvu. Međutim, velika većina se 1963. godine vratila jer je život u savremenim gradovima za njih bio nepodnošljiv. Ostrvljani govore engleski sa mešavinom staroengleskog i američkog akcenta. Veze sa svetom održavaju telefonom, a odskora i elektronskom poštom. Guverner Holambi kaže da se stanovnici Tristana pomalo plaše da će preterani kontakti sa svetom ugroziti njihov način života. CDC/JS
