Izvor: Blic, 08.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radno mesto iza rešetaka
Radno mesto iza rešetaka
Živim sam u selu Kaoci kod Srpca. Preko puta moje kuće je kuća moje sestre Bosiljke. I ona je živela sama dok se nisu doselili njena ćerka Ana i muž joj Veselko. Dao sam im da rade i moju zemlju, a ja sam plaćao porez. Sve je bilo kako treba, oni su pomagali meni, a ja njima. Sve do jednom. Tog junskog dana ja sam zaprašiv’o krompir kada je zet Veselko doš’o p’jan. Ne znam zašto, ali rekao mi je da ne mogu zaprašivati krompir i odgurnuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << me toliko jako da sam pao na glavu. Ustao sam psujući krompir i poš’o prema kući. On opet za mnom. Prislonjen uz zid sobe staj’o je ruski 'špagin' koji sam bio pripremio da mi ga, tog dana, sinovac očisti. Uzeo sam ga u namjeri da zaplašim Veselka. Ni sam ne znam kako, ali on je opalio. Metak je pogodio u zid i komadi zida 'porezali' su ga po obrazu i iznad uha. U ovo je moj advokat jedva ubijedio sud, jer su mislili da su povrede od metka...
Ovo je priča Miloša Petkovića (64), zatvorenika u Kazneno-popravnom domu Banjaluka, kojem je sud zbog ovog zločina odredio kaznu zatvora od 18 meseci.
KPD Banjaluka je u ovim krajevima poznatiji pod imenom Tunjic, po istoimenom naselju u kojem se nalazi. Osnovan je 1992. godine. Do tada se zvao Okružni zatvor, do 1988. godine, a naredne četiri godine Vaspitno-popravni dom. Kapacitet doma je 400 osuđenika, što uključuje muški i ženski deo. Delovi su, naravno, odvojeni i bez mogućnosti kontakta. Jedan deo odvojen je za maloletnike.
U obilazak doma poveo nas je Duško Šain, načelnik Službe za prevaspitavanje. Zatvor opasuje visoki zid sa osmatračnicama i stražarima. U velikoj prostoriji gde su smeštene mašine za obradu drveta, rade trojica zatvorenika.
'Ide li posao ljudi?'. Odgovaraju kratko, bez promjene izraza lica: 'Ide'. U limarskoj i automehaničarskoj radnji trenutno nema nikog, dok su u radnji za obradu metala, za jednom mašinom koja je pravila užasnu buku, takođe radila trojica ljudi. Sve izgleda kao u nekom dobro organizovanom preduzeću gde svi rade.
Načelnik Šain objašnjava da zatvorenici na svoja radna mesta bivaju raspoređeni odmah nakon primene procedure na osnovu stručne osposobljenosti i zdravstvenog stanja.
Dom poseduje i svoj stacionar, stomatološku ordinaciju i nekoliko slobodnih kreveta za bolesnike.
- Ukoliko nismo u mogućnosti da bolesniku pružimo neophodan medicinski tretman upućujemo ga u gradsku bolnicu. Naravno, uz pratnju. U slučaju da mora da ostane na ležanju određuje da mu se straža od 24 sata - ističe Šain.
Spavaonice se nalaze u dvospratnoj, dobro čuvanoj, zgradi. Svaka soba raspolaže sa četiri do šest kreveta, a na svakom spratu po dva kupatila sa krevetima, identična onim u kasarnama. Spavaonice sada zjape prazne, jer su svi na svojim radnim zadacima, ali ipak na svakom spratu nalazi se po jedan policajac.
U RS osim ovog postoje još dva KPD, u Bijeljini i Srbinju i tri okružna zatvora u Doboju, Srpskom Sarajevu i Trebinju.
- Ni mi nismo pošteđeni, kao ni drugi domovi i zatvori, pojava karakterističnih za institucije ovog tipa. Pri tom mislim na pokušaje bekstva, samoubistva i nastrane radnje - naglašava Boško Đukić, upravnik KPD.
- U proteklih osam godina postojanja doma ukupno je bilo sto pokušaja bjekstva. Većina je zloupotreba vandomskih pogodnosti, odlazak na vikend ili vanredan dopust. Zatim bjekstva sa vanjskih radilišta, dok je samo osam pokušaja iz kruga doma. Želim da naglasim da oni bjekstvom ništa ne rješavaju, čak naprotiv. Time samo dodatno otežavaju svoju poziciju jre po povratku, koji je prije ili kasnije neminovan, gube, na duži period, vandomske pogodnosti, i zatvor im se produžava za onoliko koliko su odsustvovali, pa i duže.
Osobe za koje primjetimo da su sklona homoseksualnim radnjama - ističe Đukić - podliježu ljekarskim pregledima nakon čega im se određuje poseban tretman.
- Nedavno je samoubistvo zatvorenika muslimanske nacionalnosti vješanjem privuklo veliku pažnju IPTF i SFOR-a. Izvršili su detaljnu istragu i na kraju utvrdili da je, ipak, u pitanju samo samoubistvo. IPTF i SFOR su, inače, naši stalni gosti. Nekada znaju iz dana u dan da dolaze u inspekcije tako da imaju detaljan uvid u naš rad - kaže Đukić.
Osim ovog, dogodilo se još samo jedno samoubistvo. Takođe vešanjem, ali to je znatno veći broj onih koji su ometani u svom pokušaju.
- Većina pokušaja samoubistva i nisu prava. Više su to pokušaji labilnih ličnosti da na sebe privuku pažnju ili da na neki način dospiju, pa bar na kratko, s druge strane zida - ističe Đukić. Novica Mitrović Broj zatvorenika
OD 1992. godine do sada u KPD Banjaluka ukupno su boravila 1.152 osuđenika. U taj broj uračunatno je i 16 osuđenica i 15 maloletnika. Za krivična dela osuđeno je 798, a za prekršaje 354 čoveka. Za ubistvo prvog i drugog stepena osuđeno je ukupno 279 ljudi, za imovinske delikte 256, a za silovanja 12 osoba. Nacionalnosti
Sa stanovišta nacionalne strukture najveći broj zatvorenika su Srbi - 942, zatim slede zatvorenici muslimanske nacionalnosti - 125 i Hrvati - 56. Osoba koje se izjašnjavaju kao Jugosloveni ima 12, Roma osam, Ukrajinaca je pet i po jedan Makedonac, Poljak, Italijan i Albanac.
