Izvor: Blic, 22.Jun.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad u utrobi giganta
Pune 42 godine, ili 902.000 sati, agregati HE „Bajina Bašta" rade punom parom, bez prekida. Za to vreme su proizveli 63 milijarde kilovat-sati električne energije i umorili se. Zato je 2. juna u ovoj elektrani počeo „posao veka", kako kažu, posao revitalizacije vredan 65,5 miliona evra. Kada bude završen, za četiri godine, elektrana će umesto dosadašnjih 368 megavata (MW) moći da proizvede 422, emisija ugljen-dioksida će se smanjiti za milion i po tona godišnje, a elektranom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će upravljati računari.
Kada prvi put uđete u džinovski betonski kolos visok 90 i dugačak 460 metara, u kosti se uvuče jeza. Brujanje moćnih agregata, kilometri kablova debelih „k’o ruka", nigde „belog dana". Jezu pojačava voda koja se na pojedinim mestima sliva niz beton i rešetkasti pod kojim gazimo ispod kog zjapi provalija duboka pedesetak metara. Prvobitan neprijatan osećaj ublažava Sreten Pavlović, dipl. elektroinženjer, rukovodilac projekta revitalizacije i naš domaćin.
- Sve su to normalne pojave na jednom ovakvom objektu - objašnjava Pavlović, dok nas upoznaje sa istorijatom ove elektrane. Kaže da je izgradnja počela 1959. godine, da ju je u rad svečano, uz prisustvo celog tadašnjeg državnog i političkog vrha Jugoslavije, pustio Tito 27. novembra 1966. godine, da je u to vreme za naše uslove bila supermoderna elektrana. Pored značaja za energetski sistem, datum puštanja elektrane u rad ostaće upamćen i po tome što se tada prvi put desilo da je iz visoke delegacije izostavljen Aleksandar Ranković.
Evo nas na mestu gde će početi jedan od najkomplikovanijih poduhvata u remontu, vađenje rotora prvog agregata za remont, baš onog koji je Tito pritiskom na dugme pustio u rad.
- Za ovaj posao smo morali dobro da se pripremimo. Rotor, težak 310 tona, moramo da pomoću kranske dizalice izvadimo i prenesemo na mesto gde će biti remontovan. Za to smo morali da napravimo specijalni alat za podizanje težak 40 tona, pa će ukupna težina podizanja biti 350 tona - objašnjava Milisav Milosavljević, dipl. mašinski inženjer, rukovodilac remonta. Oko velikog rotora nema gužve ni vidljive nervoze zbog komplikovane procedure koja predstoji. Svako zna šta treba da radi. Džin od 350 tona polako izlazi iz svog ležišta. Preciznost mora biti maksimalna jer su između rotora od 310 tona i statora od 140 tona samo tri centimetra razmaka. Par puta dolazi do zastoja, ljudi iskusno pomažu i posle par sati posao je uspešno završen. Među radnicima nema euforije, svako nastavlja svoj posao kao da se ništa posebno nije desilo. Jedni nastavljaju rad na rasklapanju rotora, drugi demontiraju stator.
- Stator se demontira i ide u staro gvožđe, na njegovo mesto dolazi nov, iz Austrije. Rotor se kompletno remontuje. Planirano je da se svake godine uradi remont po jednog agregata - kaže Pavlović. Uz remont agregata ide i kompletna rekonstrukcija mreže unutar elektrane. Stotine kilometara starih kablova treba zameniti optičkim, posle čega će elektranom upravljati računari.
- Kao i kod svih poslova ovde, opreznost i poštovanje procedure su najvažniji. Ljudi će kablove menjati na mestima gde će morati da koriste specijalne alate i opremu, u uzanim prolazima i na velikim visinama - objašnjava Pavlović dok nam pokazuje komandnu sobu, „srce" svake elektrane. Hiljade dugmića i malih sijalica zbunjuje običnog čoveka. Tu od Radisava Matića, rukovodioca proizvodnje, saznajemo da sva ta moderna tehnologija ipak zavisi od „pogonskog goriva" sa neba.
- Tri faktora utiču na proizvodnju električne energije - hidrologija, pogonska spremnost agregata i potrebe elektroenergetskog sistema. Najvažniji je ovaj prvi, onaj na koji najmanje možemo da utičemo. Naše pogonsko gorivo nam dolazi sa neba, sa 14.500 kvadratnih kilometara slivne površine, i uprkos dobrom održavanju i pogonskoj spremnosti proizvodnju nam diktira nebo. Jeste da su Srbi „nebeski narod", ali kišu nismo mogli da dozovemo. Već tri godine su sušne i kuburimo sa ispunjavanjem plana proizvodnje - priča Matić, dodajući da je najveća proizvodnja u HE „Bajina Bašta" bila 1979. godine - 2,1 milijarda kilovat-sati, a najmanja 1993. - nešto manje od milijardu. Posle više sati provedenih u betonskom zdanju, konačno izlazimo na svetlost dana, na vrh velike brane. Osećaj je lep, a divljenje prema ljudima koji unutra rade još veće.
Najveća investicija
Posao revitalizacije HE „Bajina Bašta" je vredan 65,5 miliona evra i najveća je investicija trenutno u Srbiji. Suma od 30 miliona je obezbeđena povoljnim kreditom nemačke KfW banke, a ostatak obezbeđuje EPS iz sopstvenih sredstava. Uz nemačko-austrijsku firmu „Andritz", posao na remontu su dobile i brojne srpske firme, „Goša-montaža", ATB „Sever", Institut „Mihajlo Pupin", ABS „Minel".
.jpg)
