Izvor: Blic, 04.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putovati ćirom baš je uživancija
Putovati ćirom baš je uživancija
Kulturni, civilizacijski i ekonomski nivo razvoja jedne države dugo godina je meren razgranatošću mreže pruga i odnosom građana prema železnici. Nastala pre pojave automobila, železnica je tokom tri veka u ljudskoj svesti postala mnogo više od 'gvozdenog konja' za prevoz putnika i robe. Zbog toga nije slučajno da u nekim zemljama, kao što su, na primer, Velika Britanija ili Nemačka, postoji na desetine klubova ljubitelja železnice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali i železničkih muzeja. Da je Srbija bila deo Evrope još od sredine 19. veka, svedoči i Železnički muzej u Beogradu, a naročito njegov Odeljak uzanog koloseka u Požegi.
Ovaj muzej na otvorenom po mnogo čemu je jedinstven ne samo u zemlji, već i u Evropi.
- Odeljak uzanog koloseka otvoren je pre jedanaest godina i, nažalost, većina njegovih eksponata nije u voznom stanju. Izložene lokomotive, saobraćajna tehnika i vagoni predstavljaju istoriju železnice u malom, onakvu kakva je ona bila na samom početku svog razvoja, pa sve negde do prvih decenija prošlog veka. Stanična zgrada sa sve inventarom i ispravnom kolskom vagom i satom, predstavlja kopiju stanice iz Preljine kod Čačka, s početka 20. veka. Okretnica za lokomotive preneta je iz Aranđelovca, a skretnice i signali sa ukinutih pruga uzanog koloseka Srbije - priča Momčilo Sotirović, direktor Železničkog muzeja.
A kada posetilac Muzeja pogleda minijaturne lokomotive na parni pogon, najpre pomisli da se nalazi u nekom dečijem zabavnom parku.
Na kolosecima u okolini raspoređeno je deset parnih lokomotiva i 19 putničkih i teretnih vagona. Neki od eksponata predstavljaju svetski raritet u svojoj kategoriji i osim muzejske imaju i veliku materijalnu vrednost.
- Jedan od najvrednijih eksponata je unikatna lokomotiva 'Rama' iz 1873. koja je i danas u funkciji. Ovo je jedna od najstarijih sačuvanih lokomotiva na svetu koja se kretala po koloseku širine 0,76 metara. Ona i danas na pedesetak metara pruge, u posebnim prilikama, povuče vagon četvrtog razreda iz 1885. godine. Kuriozitet ovog vagona je mala peć na sredini kola koju su putnici zimi sami ložili sa cepanicama koje su sa sobom donosili. Ne treba reći da u vagonu nema sedišta, već su do svojih odredišta putnici stajali kao u tramvaju. Pored ova dva eksponata posebno se izdvajaju još dva. Prvi je parna lokomotiva 'Milan' (ime dobila po tadašnjem kralju Srbije), prva lokomotiva napravljena na Balkanu. Ova lokomotiva konstruisana je 1882. godine, u bravarskoj radionici rudnika u Majdanpeku. Drugi kuriozitet je lokomotiva 'Kostolac' kolosečne širine 0,60 m sa dva ložišta i dva dimnjaka na obe strane. Proizvedena je 1916. godine u Filadelfiji i na početku je služila na Solunskom frontu. Na svetu postoji još samo jedna takva lokomotiva koja se čuva u Drezdenu - priča dalje Sotirović.
Muzej poseduje i salon-vagon cara Franca Jozefa I iz 1897. koji je monarh koristio prlikom dolaska u slavonska lovišta. Nažalost, vagon još nije restauriran do kraja, a po njegovom plafonu vidljivi su tragovi vandala koji su ga uništili u potrazi za navodno skrivenim blagom. Tu je i čuveni partizanski oklopni voz koj je 1941. saobraćao po teritoriji Užičke republike. Prča se da je lično Krcun proveravao tvrdoću oklopa ispaljujući metke iz revolvera na stranice vagona.
Sastavni i neotuđivi deo istorije srpske železnice predstavlja i šarganska osmica, udaljena dvadesetak kilometara, koja je pre dve godine rekonstruisana i puštena u rad za turističke potrebe. G. Kazić
