Izvor: Blic, 14.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pse ubijaju utorkom i petkom
koje su šinteri uhvatili u gradu
Pse ubijaju utorkom i petkom
Ispred kafilerije u Ovči zaustavio se 'taksi' karavan. Prema taksiju je krenuo čovek u prljavoj beloj kecelji sa ručnim kolicima. Iz gepeka su izneli najčudnijeg putnika kog je ikad ovaj taksista prevezao. Zamotan u ćebe, iskežene vilice i ugaslih očiju, ležao je ogroman šarplaninac. Ubijen je. Ili, ako je lakše za savest, nad njim je u jednoj beogradskoj veterinarskoj stanici izvršena eutanazija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Juče je gotovo trista pasa trebalo biti eutanizirano. A onda spaljeno. Okupili su se ljudi iz raznih udruženja za zaštitu životinja, ljubitelji pasa, pozvali su novinare i njihova smrt je, na tren, odložena. Ubijaju ih utorkom i petkom. Saopštava to onaj dečkić u prljavobelom kao da govori o bioskopskom repertoaru. Oguglao je, to mu je posao, krvavi posao gde godinama na gomile trpa beživotna pseća tela. A onda ih ubacuje u krematorijum. Mathauzen za pse. Dva puta je krematorijum leteo u vazduh. Izgrađen je novi.
Iznad krova krematorijuma se uzdiže dimnjak, poput nekog spomenika.
- Ništa ja ne znam. Niti šta mogu da gledam. Niti mogu da podnesem. Moje je samo da pazim da ovo ne miniraju, govori čovek iz obezbeđenja.
Ispred kafilerije gužva. Fotografi bi dobru sliku, novinari traže priču, neki čudni ljudi što vole pse bi da ih otmu od smrti. Hoće da se za pse otvore pansioni, da im se ukine smrtna presuda, da se vakcinišu, sterilišu i udomljavaju. Svako od njih, što u sopstvenom domu, što ispred zgrade vodi računa o velikom broju kučića. Na pristojnoj udaljenosti patrolna policijska kola. Iz dvadesetak kaveza iz sve snage laju četvoronošci, svesni da se sve to događa zbog njih. Mahom mešanci.
Nagorka Urumović, izbeglica iz Bosne, vadi iz tašne sliku crne mešanke i plače. Uginula joj je pre dvanaest dana.
- Donela sam je iz Sarajeva preko minskih polja. Tri puta nam je život spasila. Nekoliko sati pre svakog bombardovanja solitera, lajala je besomučno, čupala nas za nogavice, vukla po stanu. Posle svakog njenog upozorenja soliter je granatiran. A nije rasna.
Dragan Stanković, arhitekta iz Beograda, od svog starog 'renoa' napravio je kućicu za dva mešanca.
- Našao sam ih ispod kola za vreme bombardovanja. Otvorio sam gepek, uskočili su unutra i tamo su i dan danas. Dobili su svoj porod, sve smo ih vakcinisali i udomili. Ovo ovde je katastrofa. Za vreme rata psi su bili u izmetu do članaka, vodu im nisu davali. Pre egzekucije su im davali neko sredstvo za omamu, mlatili su ih motkama, a onda ih polužive ubacivali u krematorijum, napominje i odlazi uz povik.
- Sve ovo treba dići u vazduh!
Na trenutak ulazimo u karantin. Nesnosan smrad, urlik par stotina pasa, grebanje šapama po rešetkama. Po četvoro, petoro njih u kavezu. Ne laju. Cvile za život. Osećaju da će biti ubijeni. Na jednom od kaveza tri kartonske kutije sa nekoliko štenadi.
Jelena Cvetković, student medicine, izlazi iz karantina i plače kao malo dete.
- Plačem zato što su oči, oči, zato što je srce srce, svejedno je li ljudsko ili pseće. Svi smo pred Bogom isti, a oni su nemoćni.
Teške optužbe sa svih strana! Milan Botić, veterinarski tehničar i rukovodilac Zoohigijenskog zavoda, nadležan za kafileriju, je druga strana. Objašnjava proceduru.
Na prijavu građana skupljaju se informacije u Veterinarskoj stanici 29 novembar. Onda se po opštinama šalju ekipe. Republička ili gradska ekološka inspekcija šalju rešenja o ulovu pasa. Koliko je to hvatanje humano, to je već diskutabilno. Po ulovu psi se transportuju u sabirni centar u Ovču. Hrane se od utorka do utorka, vrši se prebrojavanje, pa trijaža (odabiranje). Ekološki inspektori odobravaju eutanaziju
- Čista laž je da se psi nehumano ubijaju. Voleo bih da vidim čoveka koji uđe među trista pasa i ubija ih motkom. Sve se rešava efikasnim sredstvom T- 61. Ono ubija za par sekundi. Injekcija se daje u pluća. I ne spaljuju se odmah. Proborave par sati, dok se ne utvrdi da da je sve urađeno kako treba, objašnjava Botić.
Molimo ga da nam pokaže čoveka koji presuđuje sa 'T - 61'. Podigao je pogled i klonulo odgovorio.
- Ja to radim! Osećanje je užasno. Pamtim im oči, bilo ih je mnogo..,stotine, možda i hiljade.
Ispraća nas lavež i karton na ogradi kafilerije sa trinaest molbi jednog psa.
Deseta molba. 'Ne uzimaj me kao igračku dok sam mali i sladak da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema
