Izvor: Blic, Beta, 13.Mar.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protraćili smo godine, moramo se probuditi
„Izgubili smo osećaj za važnost života. Ne samo što fizički život ne znači mnogo, oguglali smo na mrtve. Ali to važi za mnogo generacija. Ponašamo se kao da ovo nije naš jedini život, kao da imamo popravni ispit i još nekoliko života. Stvara se atmosfera da se žrtvujemo za neke više ciljeve, da se odričemo zadovoljstva, sreće zbog nečeg važnog i velikog, a kada se upitamo šta je to, nema odgovora. Nemilice trošimo dane i godine, tonemo u beznađe, arčimo naše ljudske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nacionalne potencijale. A zarad čega? Moramo se probuditi. Deset godina smo protraćili, neki od nas deset najboljih godina, neki deset poslednjih, a neki deset prvih, presudnih za formiranje ličnosti. I sve to s jako malo zadovoljstva, sreće, napredovanja."
Ove reči, pod naslovom „Poruka" zapisao je premijer Srbije dr Zoran Đinđić, kao što je godinama, u raznim notesima, rokovnicima, beležnicama, na belim papirima velikog i malog formata, zapisivao svoje misli, ideje, teze za sastanke... za nacionalne strategije, rad vlade. Njegova pisana zaostavština, lične beleške koje je supruga premijera Ružica Đinđić, uz lične predmete i ličnu biblioteku, predala nacionalnim ustanovama (Arhivu Srbije, Istorijskom muzeju Srbije i Narodnoj biblioteci) od juče je dostupna javnosti na izložbi „Idejom i životom" u Arhivu Srbije. „Blic" vam i danas otkriva deo ličnih beležaka, misli i ideja premijera Đinđića do juče nepoznatih javnosti.
O odgovornosti vlasti
„Oni koji loše upravljaju poverenim mandatom retko odgovaraju. Za njih je mali rizik. Veliki rizik je za narod, jer on uvek plati cenu. I to u svakoj zemlji.
Zbog toga su izbori, kao način poveravanja mandata, vrlo ozbiljna stvar. Kao kada nekome dajete kredit. Ako bankrotira i upropasti vaš novac, vi ste žrtva.
Šta radi dobra i odgovorna vlast? Štedi, investira, ne udvara se, poštuje dugoročne interese zemlje.
Šta radi demagoška i neodgovorna vlast? Troši, zadužuje se, ugađa sitnim prohtevima i kupuje socijalni mir, ali po cenu dugoročnog propadanja. Kada na kraju sve potroši i bude zamenjena, narod traži pravdu, a ponekad i osvetu. Ali obično je prekasno"", zapisao je dr Zoran Đinđić.
Misli zapisane u notesima...
- Ja motivišem tim da pobedi. Ako ne pobedi, niko ne treba da kaže da sam previše obećavao. I ja mogu pre svake utakmice da kažem da ćemo verovatno izgubiti i da ispadnem mudar i oprezan.
- Demokratija je u tome da ljudima objasnite zašto su za ozdravljenje neophodni bolni rezovi. Demokratija nije u odlaganju tih rezova jer time nikome ne pomažete, nego samo povećavate bolove koji će kasnije nastupiti.
- Za mene su moja deca i vaša deca najvažnija na svetu. Zato je za mene patriotizam da vaša deca i moja deca bezbrižno spavaju jer mi od Srbije pravimo mesto gde može lepo da se živi. To nije lako i ne ide brzo, ali vredi svakog truda.
- Decenijama smo isprobavali i eksperimentisali samoupravljanje, društvenu svojinu, izolaciju. Ostala je samo jedna opcija koju smo izbegavali - stvarne ekonomske reforme koje će dovesti do stvarnih investicija i stvarno zdrave, moderne ekonomije, jer u ovom svetu ko nema dobru ekonomiju, on je ništa. Zbog toga ćemo učiniti sve što je potrebno da privučemo zdrave investicije, da stvorimo zdravu ekonomiju i da budemo istinski slobodni i nezavisni.
Pismo Putinu o pitanju Kosova
Premijerova izuzetna posvećenost Kosovu i Metohiji dramatično se intenzivira krajem 2002, kako je primetio i direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić čitajući celokupnu zaostavštinu. A šta u pismu Vladimiru Putinu navodi premijer Đinđić? U kucanom tekstu, sa naznakom da se prevede na ruski, premijer kaže:
„Uvaženi predsedniče,
Uveren sam da ste upoznati sa komplikovanom situacijom na Balkanu. Neobična državna tvorevina BiH, veoma netipična federacija Srbije i Crne Gore, potpuno otvoren problem Srbije i Kosova, nestabilna Makedonija. Mnogo državnih eksperimenata na malo prostora.
Svaki pogrešan potez mogao bi ozbiljno da ugrozi ovu krhku stabilnost do koje se došlo velikim trudom i velikim žrtvama. Mislim da međunarodna zajednica u rešavanju kosovskog problema ulazi u ogroman rizik upravo jedne takve opasne greške. Spontano (ova reč je pod znacima navoda, prim. nov.) klizanje Kosova ka nezavisnosti, uz odlučno odbijanje da Srbija i Jugoslavija imaju bilo kakav uticaj na događaje na delu svoje teritorije, sve to vodi vrlo eksplozivnoj situaciji u bliskoj budućnosti", piše premijer i navodi da „zbog toga misli da je pravi trenutak da se ozbiljno promisli koncepcija trajnog rešavanja tog problema.
„Naš predlog je da se odmah krene u traženje kompromisa koji bi zadovoljio obe strane, i srpsku i albansku. Takvo rešenje je moguće jer mi u Srbiji nemamo nameru da ubeđujemo ili prisiljavamo kosovske Albance da žive u zajednici sa nama. Ono što želimo je da sačuvamo državni interes Srbije, odbranimo prava srpske zajednice na Kosovu i obezbedimo zaštitu naših verskih i kulturnih spomenika. To je moguće učiniti uz puno uvažavanje interesa albanske nacionalne zajednice, sve do podele Kosova ako drugačije nije moguće", piše premijer Đinđić.
Pismo Dobrice Ćosića
U pisanoj zaostavštini u vezi sa kosovskim pitanjem nalazi se i pismo Dobrice Ćosića premijeru Đinđiću, u kome akademik u kucanom pismu, uz obraćanje „dragi Zorane", kaže:
„Smatram da si u pravom trenutku i sa pravom, razumnom i anticipativnom argumentacijom postavio kosovsko pitanje danas" Srpsko insistiranje na dosadašnjim premisama je produžavanje stanja u kome je Srbija država bogalj koja kao takva ne može da uđe u Evropsku uniju, ili će joj za taj cilj njeni činovnici, kao u slučaju s Crnom Gorom, s težim posledicama no na Berlinskom kongresu, izdiktirati granice i strukturu nekakve države. Srbiji je poslednji čas da uzme inicijativu i racionalno postavlja i odlučno, sa podrazumevajućim kompromisima, rešava svoja pitanja. Vidim danas kako profesionalni politikanti glupački govore o Tvojoj inicijativi" Tvoji stavovi, ako ih transponuješ u aktivnu politiku imaće, ubeđen sam, istorijski značaj bilo kako da se formalno odluči o 'konačnom statusu Kosova’".
O borbi protiv kriminala
Na hartiji sa kockicama, u tezama, premijer Đinđić zapisivao je teze i crtice za borbu protiv kriminala.
„Osnovna obaveza države je da obezbedi red i sprovođenje zakona i da građane štiti od svake vrste nasilja i kriminala.
- Teško nasleđe ratova, mnogo oružja, mnogo nasleđenih mreža kriminala. Neefikasno pravosuđe, tehnički loše opremljena policija.
- Bitka protiv kriminala i nasilja nikada nije definitivno dobijena. Ona se bije svaki dan i iziskuje nova rešenja.
1. Odlučnost društva da beskompromisno uđe u obračun,
2. Dovoljno sredstava za borbu: zakon, institucije, ljudi koji su obučeni, tehnika, podrška građana,
3. Neprekidno praćenje rezultata, blagovremene reakcije tamo gde se pojavi nova zona rizika (novi vidovi kriminala)."
Premijer dalje navodi:
1. Zakon: šta smo promenili, šta još treba,
2. Institucije: specijalni tužilac itd, suđenje bez odlaganja, zatvori,
3. Obuka sudija, obuka policajaca, povećanje broja sudija za narko-dilere, povećanje broja policajaca na ulicama naših gradova,
4.Tehničko opremanje(DNK - svi kriminalci da daju uzorak), kamere,
5. Privlačnost poziva kroz rešavanje materijalnog položaja radnika MUP-a.
Predsednik Tadić: Svedočanstvo o neverovatnom životu
Tačno u 12.25, kada je na jučerašnji dan pre šest godina, ispred zgrade Vlade Srbije sa dva metka ubijen prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić, otvorena je izložba sa njegovom pisanom zaostavštinom, ličnim predmetima i ličnom bibliotekom. Izložbu je otvorio premijer Srbije Mirko Cvetković uz prisustvo Ružice i Luke Đinđić, supruge i sina premijera Đinđića, predsednika Srbije Borisa Tadića, i mahom celokupne Vlade.
Predsednik Tadić koji juče zbog prehlade nije održao govor, prvi se upisao u knjigu utisaka.
- Svaki detalj, svaka reč, svaki tren, svedoče o jednom neverovatnom životu koji sam pratio iz neposredne blizine, kad god sam uspevao da ga dostignem" - napisao je Tadić.
Mirko Cvetković je zapisao:
- Sve ideje i svi problemi sa kojima se susretao identični su i danas. Na isti način i mi nastojimo da nađemo rešenja, a i ocene stanja i pravca delovanja su isti. To je siguran znak da su uspostavljeni standardi izdržali test istorije.
Izložbu „Idejom i životom" iz zaostavštine Zorana Đinđića zajednički realizuju Istorijski muzej Srbije, Arhiv Srbije i Narodna biblioteka Srbije. Izložba je otvorena za javnost narednih mesec dana.
Ružica Đinđić, supruga premijera Srbija je zaustavljena Zoranovim ubistvom
Ružica Đinđić, supruga prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, izjavila je da je Srbija zaustavljena ubistvom Đinđića i da je to očigledno kada se čitaju njegove poruke u kojima se bavio temama poput Kosova, NIS-a, „Zastave", a koje su aktuelne i danas.
Ružica Đinđić je rekla da će kada se bude okončao sudski postupak sve njegove lične predmete i stvari, kao što su odelo, cipele, predati Istorijskom muzeju kako bi to bio deo trajnog eksponata.
- To treba da bude čuvano kao deo makar i tragične istorije Srbije. Ne zato što ja imam otpor da to čuvam kod kuće, kao što sam čuvala šest godina, već zato što mislim da ova zemlja, da bi bila moderna, građanska država, treba da se svom prvom demokratskom ubijenom premijeru oduži tako što će odgovarajuće institucije voditi računa o onome što je bio njegov lični život i politički rad - navela je Ružica Đinđić.
Upitana kako bi Đinđić komentarisao koaliciju sa socijalistima, dodala je da je Đinđić bio vrlo pragmatičan u političkom smislu i da ni danas ne bi pravio velike dileme kada je reč o sklapanju koalicije sa socijalistima.
- On je mislio da je osnovni razlog bilo kog okupljanja, pa i koalicije „Zajedno za preobražaj", demokratizacija i ulazak Srbije u Evropu. Ne bi se razmišljao oko toga da li je nešto vrednije od ulaska u Evropu i da li treba da budemo surevnjivi, lični, premišljajući se s kim stupiti u koaliciju - navela je ona.
Istakla je da je optimista i da Srbiju i dalje vidi na pragu evropskih integracija i dodala da ovo što se dešava u globalnom okruženju nas uverava da je to jedini pravi put.
Ružica Đinđić je odbila da komentariše izjavu specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića koji je rekao da nema nikakvih dokaza o političkoj pozadini ubistva i da zato još nije pokrenut zahtev za sprovođenje istrage u tom pravcu.
- Ne znam, nisam videla tu izjavu, ne mogu da komentarišem proces. U jednom demokratskom društvu svaka moja izjava na tu temu bilo bi protumačena da porodica vrši pritisak na nezavisno sudstvo - rekla je Ružica Đinđić na jučerašnjem otvaranju izložbe pisane zaostavštine dr Zorana Đinđića u Arhivu Srbije, koja će trajati narednih mesec dana.
T. N.
Porodica i državni vrh položili cveće na grob u Aleji velikana
Na grob ubijenog premijera Srbije cveće su juče položili članovi njegove porodice, najviši državni funkcioneri, predstavnici Demokratske stranke i drugih partija, javne ličnosti.
Na Đinđićevom grobu cveće su položili i zapalili sveće majka pokojnog premijera Mila Đinđić, sestra Gordana i supruga Ružica sa sinom Lukom. Cveće na grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu položili su i predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i funkcionerima DS-a Nadom Kolundžijom, Bojanom Pajtićem, Draganom Šutanovcem, Dušanom Petrovićem, Oliverom Dulićem i Svetozarom Čiplićem.
Cveće su, pored ostalih, položili i Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević, Verica Kalanović, Jasna Matić, Snežana Samardžić-Marković, Srđan Srećković, Diana Dragutinović, Goran Bogdanović, Saša Dragin, Savo Milošević, Ružica Sokić, Svetozar Cvetković.
Ministri iz Đinđićeve vlade položili venac
U dvorištu Vlade juče ujutru okupilo se i nekoliko članova Đinđićeve vlade - Gordana Matković, Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Gašo Knežević, Slobodan Milosavljević, Dragoslav Šumarac i Vojislav Milovanović. Ubistvo predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića za Srbiju predstavlja „civilizacijski gubitak, od kojeg se naša država neće skoro oporaviti", ocenio je nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković. On je, posle polaganja venaca, izjavio novinarima da se u Srbiji izgubila „kolektivna energija" i ocenio da je najvažnija zaostavština Đinđića njegovo uverenje da ne treba lagati, širiti demagogiju, kao i da treba rešavati probleme, a ne stvarati ih. Prema njegovim rečima, Đinđić bi u ovakvoj situaciji velike ekonomske krize napravio krizni štab, pozvao sve ljude koji znaju da pomognu, definisao razloge „zbog čega smo upali u krizu i koja je terapija da se iz nje izađe i svaki dan bi taj štab radio dok kriza postoji".
Funkcioneri Liberalno demokratske partije zajedno sa nekoliko hiljada građana odali su poštu Zoranu Đinđiću tradicionalnom „Šetnjom za Zorana".
Građani su u koloni koju je predvodio lider LDP Čedomir Jovanović zastali kod zgrade Vlade Srbije kako bi položili cveće na mesto atentata. Kolona, u kojoj su bili Vesna Pešić, Nataša Mićić, Zoran Ostojić i Ivan Andrić u Aleji velikana odala je poštu polaganjem cveća i paljenjem sveća.
