Izvor: Blic, 17.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propao konkurs za 'zid smrti'
Propao konkurs za 'zid smrti'
Zabavni park 'Plava ptica' traži devojku od 18 do 25 godina za obuku i vožnju po 'zidu smrti', radnike za rad na 'zidu smrti' i radnike za rad u luna-parku. Predviđene su turneje po Holandiji, Izraelu, Jugoslaviji.
Ovako je glasio pre neki dan objavljen oglas u novinama. Atraktivno i finansijski primamljivo, uz mogućnost putovanja i dobre zabave. Dakle, devojka je samo trebalo da se pojavi u subotu u Hotelu 'Kasina', na poslovnom sastanku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u deset. Zvanično, konkurs je bio otvoren dva sata. Nezvanično, otvoren je neprekidno.
Ali, jedini 'zid smrti' u Jugoslaviji moraće, ipak, da sačeka na svoju novu zvezdu. Nijedna se devojka nije pojavila. Uzalud je Mile Maksimović, veteran ove neobične sportsko-zabavne discipline, uz kafu i sok, čekao zgodnu, mladu i neustrašivu devojku spremnu da za malo vašarske slave rizikuje život. Nije došla ni ona ni bilo ko drugi. Možda su se uplašili padova, preloma, uganuća, možda im je promakao novinski oglas, a možda, što reče Mile, ne žele pošten posao.
Nema veze, naći ćemo mi, već, devojku koja voli motore i uzbuđenja, a i ako je ne nađemo, vozićemo se ubeđen je Mile.
Milan-Mile Maksimović, vlasnik zabavnog parka 'Plava ptica' spreman je da ponovo pokrene 'zid smrti', atrakciju koja je sedamdesetih i osamdesetih godina privlačila gomile posetilaca na sajmovima i vašarima po celoj Jugoslaviji. Vozeći motor i automobil po 'zidu smrti', Mile je za 17 godina obišao svet, nastupao u pozorišnim predstavama, stekao ime. Sada bi da krene ponovo. Voziće on iako su ga stigle godine, porasli su sinovi Jovica i Dragan koji jedva čekaju da zabava krene, ali ipak mu je potrebna devojka, da bi nastup bio pravi. Zbog toga onaj oglas s početka teksta. Miletu treba neko ko će privlačiti publiku. Nisu dovoljni samo hrabri, 'ludi' momci, njegovi sinovi.
Jovica, Miletov naslednik, početkom maja na Paliću nastupaće prvi put.
Otac je mene i brata kad smo bili mali vozio po zidu, sada vozim motor i ne plašim se. Za publiku je to atrakcija, za mene samo posao priča dvadesetdvogodišnji Jovica.
Kaže, potpuno samouveren, da ne razmišlja o padovima, povredama, prelomima.
Mogu da padnem i na ulici i da slomim ruku ili nogu.
'Zid smrti' je, u stvari, bure duboko (visoko) šest i prečnika devet metara. Na vrhu je galerija odakle oni hrabriji radoznalci gledaju kako na santimetar-dva od njihovih glava proleće automobil ili čovek na motoru. Za pola sata programa akrobata izvodi solo kružnu vožnju, pušta ruke, sedi sa strane sa slobodnim rukama, stoji na motoru, sedi sa podignutim nogama, a sve to jureći u položaju paralelnim sa zemljom.
I to je nekada bilo atraktivno, te vratolomije su privlačile masu na vašarima. Današnja publika je, međutim, oguglala na sve 'zidove smrti' i riskantne vožnje po 'buretu'. Mile to zna i zato je napravio ovaj marketinški potez.
Za 'zid smrti' je potrebna posebna, vašarska publika koja voli opasne prizore priča Mile. Kada sam prvi put vozio za glumce, režisere i pomoćno osoblje iz Ristićeve predstave 'Titandronik' u kojoj sam nastupao, skoro svi su se uplašili i pobegli sa galerije. Kad su se navikli, vozili su se zajedno sa mnom.
Mile Maksimović je odlučio da sa bratom ponovo pokrene posao, sa prijateljima iz Udruženja putujućih zabavnih radnji želi da napravi industriju vašarske zabave, u Beogradu traži plac pored reke za stalni zabavni park, planira turneje po Jugoslaviji, Holandiji, Izraelu. Ali da bi zabava krenula, mora da pronađe devojku spremnu na takva uzbuđenja.
Dakle, devojke, javite se! Z. Dojić
.jpg)
