Izvor: Blic, 01.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promoter srpske kulture
Totalno smo podeljeni i ponašamo se kao rogovi u vreći – leva strana Drine, desna strana Drine. A vlast u Srbiji ni pre ni posle 2000. nije napravila ozbiljan koncept komunikacije sa dijasporom, kaže Nenad Stanković, organizator Festivala novog srpskog filma koji se održava u Torontu.
Sa diplomom FDU za pozorišnu organizaciju i nešto novinarskog iskustva, Nenad je s porodicom iz Srbije otišao 1993. godine. Nisu ga oterali ni nezaposlenost ni hiperinflacije. Ali nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogao da gleda tenkove koji iz prestonice države koja nije u ratu hrle ka Vukovaru.
U Torontu se, radeći kao grafički dizajner, relativno brzo snašao. Od 1999. godine izdaje i uređuje časopis na srpskom jeziku "Mi magazin”, a uz finansijsku pomoć malih i srednjih preduzeća, čiji su vlasnici poreklom sa naših prostora, organizuje već tradicionalni Festival novog srpskog filma. Stanković u Toronto redovno dovodi i pozorišta iz Srbije, a violinisti Stefanu Milenkoviću do sada je organizovao pet koncerata. Šesti po redu Stefanov koncert u Kanadi održaće se 12. aprila u Vankuveru.
– Srpska zajednica u Torontu vrlo je živa kada je reč o kulturnom životu. U Otavi pozorišnu predstavu gleda najviše 150, a u Torontu i po 1.500 ljudi, što je u dijaspori prava retkost. A na do sada održanim filmskim festivalima imali smo preko 30.000 posetilaca – kaže Nenad, koga smo sreli na Festu na koji obavezno dolazi svake godine. Pre svega da vidi nova ostvarenja srpske kinematografije, ali i iz ekonomskih razloga. Jer prevoz rolni jednog filma, težine oko 20 kilograma, košta preko 1.200 evra, pa mu se više isplati da filmove iz Beograda u Toronto sam odnese.
Stanković kaže da pomalo ima osećaj da se bavi nečim što bi trebalo da radi srpska država. Pogotovo kad je reč o centrima u kojima živi mnogo naših ljudi. A u Kanadi, prema podacima tamošnjeg statističkog zavoda iz vremena NATO bombardovanja Srbije, živi oko 135.000 Srba. Samo u Torontu ih, prema procenama, ima preko 70.000.
– Tačan broj niko ne zna. U Srbiji nas vlast stalno prebrojava, a u praksi još uvek podilazi četništvu. Problemima dijaspore i njihovih veza s maticom niko se ozbiljno ne bavi. Naši ljudi se teško uklapaju u kanadsko društvo, a malobrojni koji su politički aktivni čine to samo da bi se eksponirali ovde u Srbiji. I crkva nam je podeljena, za razliku od Hrvata čije su i država i crkva veoma organizovane pa otuda na HRT-u svakodnevno možete gledati dnevnik iz dijaspore – kaže Nenad, i kao primer lošeg funkcionisanja dijaspore navodi poslovni prostor koji je kanadska država dodelila Srpskoj nacionalnoj akademiji u Torontu.
– Taj su prostor prisvojila dvojica naših ljudi za koje niko tačno ne zna šta rade. Jer, osim farbanja jaja za Uskrs, tu se ništa drugo ne dešava – objašnjava Stanković čija priča na momente podseća na ovu našu, balkansku.
Čak je i kanadski premijer Harper, kao da je učio od Mirka Cvetkovića, do pre dva meseca tvrdio da neće biti recesije. Ali činjenice su neumoljive. Iako cene nekretnina nisu mnogo pale, najviše desetak odsto, na atraktivnim lokacijama na kojima se donedavno prodavalo od 30 do 40 kuća mesečno, sada se za isto vreme jedva prodaju jedva dve-tri. Građevinarstvo je potpuno stalo, a Stankovićev prijatelj od pet izgrađenih kuća trenutno nijednu ne može da proda.
– U Americi je još gore. Nedavno sam u Čikagu sedeo sa jednom našom ženom koju su za pola sata zvale dve prijateljice koje su tog dana izgubile posao. Do juče ste samo sa vozačkom dozvolom mogli da dobijete kredit od 100.000 dolara, a sada ne možete čak i da date pod hipoteku svu imovinu – kaže Nenad, čiji sin Nemanja, inače visok 2,09 metara, u Čikagu studira i igra košarku u najjačoj koledž ligi na svetu.
Stanković smatra da Kanada jeste obećana zemlja, uređena država koja svima pruža mogućnost da uspeju. Zato će se, kaže, potruditi da svojoj deci tamo obezbedi budućnost.
Sredinom novembra 2009. u Torontu će se održati deveti po redu Festival novog srpskog filma. Kriza je i Nenad ne zna kako će ove godine naći sponzore, ali festivala će sigurno biti. Ko zna, možda i nekom iz Ministarstva kulture padne na pamet da bude pokrovitelj.
A o povratku u Srbiju ne razmišlja. Većina onih koji se vratili, kaže, brzo su se pokajali.
Ni Rebeka ne želi da ulaže u Srbiju
– Sve dok je ovakva situacija, ljudi iz dijaspore ne žele da ulažu u Srbiju. Ni Rebeka Mek Donald, najmoćnija Srpkinja u dijaspori koja je kao Ubavka Mitić došla ovde pre više od 30 godina, nikad nije iskazala nameru da investira u domovinu. A ona je zaista moćna i svake nedelje se sastaje s kanadskim ministrom finansija. Njena firma, koja gasom i strujom snabdeva 1,7 miliona potrošača u Kanadi i SAD, na berzi trenutno vredi dve milijarde kanadskih dolara. Nisam je skoro sreo. U ovo doba godine ona je obično u Dominikani gde ima veliko imanje – priča Nenad Stanković.
Kupujte u „Zari", ali u Torontu
– Ne znam kako neko može da tvrdi da je Beograd jeftin. Mnoge stvari ovde koštaju kao u Kanadi, hrana, piće, restorani. A garderoba je skuplja nego tamo. U „Zari" u Torontu možete kupiti mnoge stvari za pet do deset evra, a to je u Beogradu nemoguće – priča Nenad Stanković.
