Izvor: Blic, 01.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohodala iz inata
Nišlijka Olgica Pljevačić (58) već 24 godine boluje od teške i neizlečive bolesti - multiple skleroze. Posle tri godine provedene u krevetu, njena prkosna i živahna priroda je pobedila. Snagom volje i dugotrajnom terapijom Olgica je uspela ne samo da ponovo stane na noge, nego i da sedne na bicikl.
Olgica je i nekoliko godina pre nego što joj je dijagnostikovano neurološko oboljenje osetila da nešto nije u redu s njenim organizmom. Ali nije očekivala da će sa 33 godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo godinu dana nakon što joj je postavljena dijagnoza, pasti u krevet.
- Jednog dana sam mogla volu rep da iščupam, a već sledećeg nisam osećala noge. Jednostavno, jedan dan sam pokušala da ustanem iz kreveta, ali nisam mogla. Tri godine sam provela u tom krevetu. Desilo mi se ono čega sam se najviše plašila - da zavisim od drugih ljudi - kaže za „Blic nedelje" Olgica Pljevačić.
Olgica se pre bolesti bavila folklorom, atletikom, gimnastikom i rukometom. Uvek je, kako kaže, bila živahna i aktivna. Zato su joj te tri godine ležanja bile prava agonija.
- Svakakve crne misli motale su mi se po glavi. Pomišljala sam i na ono najgore. Lekari su mi tada saopštili i da neću moći da imam potomstvo zbog čega sam suprugu Zoranu čak predložila da se razvedemo. On za to nije hteo ni da čuje - nastavlja priču naša sagovornica.
Podrška supruga
Zahvaljujući suprugu i prijateljima, na koje je ova Nišlijka ponosna, ona je uspela da povrati životnu snagu i prohoda. Suprug, inače po struci pravnik koji radi u Penzionom fondu u Nišu, prihvatio je njihovu, kakao je nazvao, zajedničku sudbinu.
Olgica je otišla u banju Gornja Trepča na rehabilitaciju. Tamo se osećala dobro ne samo zbog lekovite vode, već i zbog divnih ljudi kojima je bila okružena. Ali joj je i dalje teško padalo to što zavisi od drugih ljudi koji su morali da je nose i prenose gde god je trebalo da ode.
- Iz čistog inata sam prohodala, jer mi je jednostavno dojadilo da zavisim od drugih. Samo sam u jednom trenutku osetila da mogu da se oslanjam na noge. S vremenom sam uz pomoć štapa i pridržavanjem za nekog počela i da hodam. Pre tačno 15 godina sam se osmelila i bez ičije pomoći stala na noge. Kasno noću sam šetala oko zgrade i vežbala da hodam. Nisam htela da me neko vidi. Dovijala sam se na razne načine samo da bih obavljala obične kućne poslove. Klečeći sam peglala, a niz stepenice u svojoj kući sam puzeći silazila. Iskreno, ne znam kako sam izdržala te tri godine vezana za krevet, jer sam po prirodi veoma živahna, jaka i prgava osoba - priča Olgica.
Da bi pomogla i ostalim osobama koje su obolele od multiple skleroze, Olgica je osnovala i Udruženje MS u Nišu. Pre nekoliko godina izabrana je za sekretara Udruženja.
- Želela sam da pomognem ljudima da saznaju nešto više o ovoj bolesti. Lekari mogu da vam kažu koje su faze bolesti i šta možete da očekujete, ali samo mi koji bolujemo od MS znamo kroz šta smo prošli - objašnjava Olgica, i dodaje da sve više mladih oboleva od ove neizlečive bolesti.
Pomaže i drugima
Udruženje MS u Nišu broji oko 300 članova, od toga je 60 odsto nepokretnih. I pored toga, oni imaju radionicu u kojoj od prirodnih materijala prave cvetne aranžmane.
- Pravimo i ikebane, slike, buketiće za kićenje, bidermajere, narukvice, opremamo prostorije za različite proslave. Za Osmi mart smo napravili čak 3.000 ovih aranžmana - navodi Olgica.
Sakupljenim novcem plaćaju članovima Udruženja boravak u banji Gornja Trepča, jer to ne pokriva zdravstveno osiguranje.
Olgica je i član komisije za rad s osobama s invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika, a i član je komisije za njihovo zapošljavanje. Pre šest godina posetila je Italiju i tamo je išla na predavanja kao osoba s invaliditetom.
- Do sada sam prošla oko 100 seminara. Radila sam i projekat „Žene invalidi žrtve nasilja u porodici" pri Ministarstvu za rad i zapošljavanje, a nedavno je odobren još jedan projekat koji se tiče i nepokretnih osoba - kaže Olgica.
Omiljeni hobi joj je vožnja bicikla
Ova Nišlijka kaže ima mnogo hobija, a najvažniji joj je vožnja bicikla. Od maja do januara ne silazi s bicikla. Voli i da igra i peva i, kako kaže, gotovo je najglasnija kad je neko slavlje u Udruženju. Obolelima savetuje da se što pre pomire sa činjenicom da su bolesni, jer ako to ne urade velike su šanse da padnu u duboku depresiju.
- Treba što pre da dođu u Udruženje jer tu ima ljudi koji najbolje mogu da ih razumeju. Ne pričamo mi o lekovima i terapijama, već se trudimo da se zabavimo i pomognemo koliko možemo. Čak je i nekoliko brakova sklopljeno druženjem u našim prostorijama - kaže Olgica.
