Izvor: Blic, 14.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor hebrejskog radi na pijaci
Profesor hebrejskog radi na pijaci
Profesore, dve bez šećera i pivo! - naručuje postariji čovek, sa beretkom na glavi, na zelenoj pijaci u Pančevu.
- Sačekajte samo da ovo odnesem, odmah ću se vratiti - kaže profesor, krećući se konobarski vešto između tezgi. Vraća se brzo i usput, više za sebe, tiho konstatuje: za sve je kriva Ofra Haza.
- Šta sve može da ti odredi život! Zove me jedno davno jutro majka i kaže: 'Željko sine, dođi da vidiš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako ova žena lepo peva.' I zaista, opčini me njen glas. Toliko da sam poželeo da naučim jezik te muzike, pa sam pošao u jevrejsku opštinu da steknem osnovno znanje.
Željko Stanojević je, u stvari, pre desetak godina upisao veterinu i sve se činilo da će, kao zaljubljenik u životinje, njima i njihovim problemima ispunjavati svoj život. Ali, bila su to vremena one galopirajuće inflacije, kad su u školi bez grejanja držali po nekoliko hemijskih olovaka odjednom - jednom da pišu, a u drugu da duvaju topao dah da bi radila, priseća se. Roditelji nisu imali novca ni vežbanku za fiziku da kupe, smučilo mu se sve, spakovao se i uputio - u Izrael. U zemlju jezika kojim je već solidno vladao.
Tamo je po nešto radio tek da preživi, a potom je na nagovor prijatelja u Haifi upisao hebrejski jezik i književnost, što je i diplomirao. I ko zna kako bi tekao njegov život da zbog majčine bolesti nije morao da se vrati u Pančevo, i tu ostao.
Probudi se ujutru, gleda niz ulicu, profesor je, ali kome da predaje hebrejski kada 80 odsto stanovništva ne zna ni koji je to jezik. Nešto malo je radio honorarno na Teološkom, ali sa primanjima nije mogao ni poderane cipele da zakrpi. Ali nije bio od onih koji sede, pate, žale se i čekaju.
- Gde ću, šta ću, krenem na pijacu. Uzmem voće i povrće i preprodajem. I po vetru i po kiši, i po žegi i po mrazu. Naporno jeste, ali za četiri-pet dana zaradim mesečnu profesorsku platu. Kada se vratim kući, još ono malo snage što mi je ostalo utrošim na rad na rečniku hebrejsko-srpskog jezika. To sam sebi postavio kao cilj.
Dođe po neko od mojih đaka, kupuje papriku, limun, šargarepu od mene, ja crvenim kao bulka, ali mora se živeti. Onda mislim: kakav sam im ja to primer i kakvu im to perspektivu nudim? Tešim sebe - ne kradem, radim pošteno posao, nije sramota pošteno raditi, ali nije ti svejedno. Pomogli su mi mnogo roditelji i devojka da to preguram što bezbolnije.
Željku Stanojeviću je nedavno, na Oktobarskom sajmu knjiga, objavljen hebrejsko-srpski rečnik, posle više od četiri godine rada i truda. Samo on zna šta je u njega uložio. U pauzi između tezgi, predavanja, između noći i svitanja. Prvi i jedini takav rečnik kod nas, prvi u istoriji srpskih i jevrejskih odnosa. Nedavno je objavio i knjigu komparativne lingvistike, o uticaju zapadnosemitskih jezika na slovenske, sa posebnim osvrtom na uticaje hebrejskog jezika na srpski i obratno. Ovo autorsko delo štampano je na poverenje, uz pomoć prijatelja, da plati štampanje kad proda knjige.
U međuvremenu se zaposlio i na Filološkom fakultetu, na Katedri za orijentalistiku, kao lektor za hebrejski. Pošto je jedini, radi i predavanja, vežbe, sve što zatreba. Ali, honorarno. A honorar, zavisno od časova, od hiljadu do nekoliko hiljada dinara mesečno. Karijera na pijaci ide mu lakše i 'uzlaznom putanjom'. Sa roditeljima je otvorio mali bife na zelenoj pijaci, prodaju kafe i ostala pića prodavcima za tezgama. Kad god mu slobodno vreme dozvoljava tamo je. Pomaže i odrađuje. Mora se živeti. A od hebrejskog, u Srbiji, teško. Sprema se da upiše postdiplomske na Teološkom u Novom Sadu, želja mu je i da doktorira, da otvori i grupu za hebrejski na fakultetu. Ako bife bude dobro radio, sve će to postići lakše. Rajko Rosić Više od 60.000 reči
Rečnik sadrži više od 60.000 reči i, pored reči iz svakodnevne leksike u opštoj upotrebi u književnom i govornom jeziku, u njemu se nalaze i svi starozavetni izrazi, izrazi iz svetih jevrejskih spisa i srednjovekovne i savremene književnosti, arhaizmi i modernizmi, žurnalistički leksički materijal i stručni termini iz svih naučnih disciplina. Ovaj rečnik je jedna od retkih knjiga čije je izdavanje pomoglo Ministarstvo kulture, a izdavači su 'Rad' i 'Alfa i omega'
