Izvor: Blic, 12.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procvat jeftinih aviokompanija
Procvat jeftinih aviokompanija
U sredu, 4. decembra, mlazni avion sa bojama kompanije 'Hapag-Lojd ekspres' sleteo je na pistu aerodroma u Bergamu, u Italiji. Avion sa putnicima koji u Italiju dolaze u organizaciji nemačkog turističkog giganta 'Tui' poleteo je iz Bona. Tokom narednih dana biće uvedeni i direktni letovi Bon-Napulj, Bon-Venecija i Bon-Piza. Povratna karta na tim linijama košta 19,99 evra, to jest koliko i pica i pivo u nekom restoranu bez velikih pretenzija.Aviokompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje nude jeftine karte doživljavaju pravi bum. Prema najnovijim podacima, u periodu 2002/2003 na tržištu će se pojaviti 14 novih kompanija te vrste, odlučnih da se upuste u borbu u kojoj je dozvoljeno sve, uključujući i niske udarce. I da još više podignu pritisak rukovodiocima tradicionalnih giganata na ovom tržištu. Prema podacima kompanije 'Roland Berger stratedži konsaltants', 'jeftine aviokompanije' već sada pokrivaju 100 destinacija, od Grčke do Skandinavije, i sve procene govore da im se smeši svetla budućnost: do 2015/2016 imaće četvrtinu tržišta u svojim rukama, u 2005. će prevesti 61 milion putnika (gotovo dva puta više nego u toku prošle godine), a kroz tri godine će preuzeti 44 odsto tržišta u Velikoj Britaniji, 20 odsto tržišta u Španiji, 16 odsto u Francuskoj i 13 odsto u Nemačkoj.
Sve je počelo sa 'Sautvestom', američkom kompanijom koja je letela na liniji Feniks -Dalas - San Antonio po neverovatno niskim cenama i uz troškove koji su do te mere bili svedeni na minimum, da je osoblje u avionu bilo u polo-majicama i patikama. Danas je 'Sautvest' uspešna aviokompanija koja je svoj 30. rođendan proslavila uz džinovsku tortu u obliku aviona. Mnogi su krenuli njenim stopama, počev od dve sada vodeće kompanije ove vrste u Evropi - irskog 'Rajanera' i engleskog 'Izidžeta'. 'Rajaner' je na prvom mestu kada je reč o zaradi (u tromesečju april-jun 2002. ostvario je rast prihoda od 58 odsto) i na berzi se ne kotira ništa gore od 'Lufthanze'. 'Izidžet' je na prvom mestu po broju putnika - u toku prošle godine prodao je 14 miliona karata.
Tako sve kompanije koje su opstale liče jedna na drugu kao da su klonirane. Od organizacije rada u njima, koja podrazumeva da svi rade sve, sindikalnim vođama tradicionalnih kompanija diže se kosa na glavi. Osim toga, koriste uglavnom samo jedan tip aviona, čime se ušteda na održavanju povećava za 30 odsto (poređenja radi, 'Britiš midlend' ima 14 tipova aviona). Štedi se i na obuci - piloti i osoblje moraju da poseduju sertifikate za sve tipove aviona. To, međutim, nije sve. 'Ljudi ne lete avionom da bi jeli', objasnio je jednom prilikom generalni direktor 'Izidžeta' Rej Vebster. Zato u avionima 'Rajanera' ne računajte da ćete dobiti doručak, ručak ili večeru. U najboljem slučaju, možete da dobijete sendvič - za koji ćete morati da platite na licu mesta. Manje usluga, manje i zaposlenih. Dok 'Britiš midlend' ima jednog zaposlenog na svakih 5.000 putnika, 'jeftine kompanije' plaćaju jednog službenika na 20.000 putnika.Štedi se i na prostoru. Ne samo zato što nema ostave, već i zbog toga što 'putnicima koji ne jedu za vreme leta nisu potrebni toliki toaleti', kako je to u svom poznatom stilu objasnio Vebster. Avioni 'Rajanera' provode na aerodromu samo 25 minuta između sletanja i novog poletanja. Osoblju prosečnog avion 'Lufthanze' za isti posao potrebno je 45 minuta.
Štedi se i na uslugama na tlu. Čekiranje obavlja osoblje lokalnog aerodroma, a karte se kupuju isključivo preko telefona ili Interneta. Koriste se uglavnom manji aerodromi, na kojima su troškovi manji nego u velikim vazdušnim lukama. CDC/GB
