Izvor: Blic, 31.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskupa kutija šibica
Preskupa kutija šibica
Neopisivo je jadan kvalitet glume trojice pomagača 'majstora šibice' sa Bulevara revolucije. Ulični džukci, sitni lopovi i prevaranti proveli su detinjstvo, dečaštvo i mladost pokušavajući da izgledaju opasno, nezavisno i neprevarljivo. Ruke u džepovima, raširene noge, prezrivo pljuckanje i, iznad svega, onaj pogled ispod obrva, pravo u oči, ali samo za trenutak, kao kuče ispod auta iza kojeg ne može stajati išta dobronamerno.
Neverovatniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i banalniji od pokušaja takvih tipova da glume naivne igrače koji dobijaju 'na šibici' i raduju se kao deca, samo je uspeh koji postižu kod pojedinih prolaznika.
Majstor na Bulevaru mulja. Fantastičan je, zaista. Ima aluminijumske kutije šibice, radi na aluminijumskoj podlozi i aluminijumska loptica se vidi samo ako on to dopusti niskom brzinom manipulacije.
Njegova ekipa gleda po masi prolaznika, procenjujući gustinu gužve. Pedesetak metara uz i niz ulicu stoje još po jedan klinac, pazeći na policiju. Jedan pokušaj je sve što imaju. Vremena između dve patrole je malo.
Kada je postalo zaista gusto, opkolili su majstora i krenuli da dižu buku.
- Eno je tamo, eno je!
- Pazi, brate, kad znam da je ispod leve!
Palo je dvesta dinara, koje je majstor lako odneo. Udica je bačena.
Nakinđurena žena, supruga kakvog vlasnika pljeskavičarnice u lovu na drečavu odeću po bulevarskim tezgama, prišla je gomili po inerciji, i imala jedan trenutak u kojem je mogla da se spase kada je, shvativši u trenutku da to nije rasprodaja veša, krenula da ode. 'Čekaj samo malo da vidim šta je ovo u stvari', verovatno je pomislila kada se vratila gomili.
Najsumnjivija osoba na svetu, tip sa poternice, stavlja nogu na jednu šibicu i zlo, spreman da ubije ako bude prevare, kaže:
- E’o, brate, pedeset.
Žena se podigla na prste da vidi šta se zbiva, a mladić sa izgledom višestrukog posetioca kazneno-popravnih ustanova ljubazno se premestio s noge na nogu, tako da je ona prosto upala u prvi red. Razrogačenih očiju gledala je kako budala gubi pedeset maraka. Ona je znala gde je loptica, majstor je to i potvrdio podigavši 'pravu' šibicu.
- Pošteno, brate, svaka čast, evo stotka! - kaže majstor i daje trećem pomagaču novu novcatu novčanicu. Privlačno plavilo nemačkog novca blešti, šuštali su njome kao celofanom od cigara.
Žena je dobila napet izgled, oči su joj pomamljeno letele levo desno, čas su piljile u šibice, čak blenule u prazno dok je preračunavala sto maraka u ekspres lonce za Mladence i najlon-čarape. Pomagač koji je 'dobio' pare, nestao je, a druga dvojica su polako telima zagradila sve ostale, ostavivši ženu nasamo, oči u oči sa majstorom i svojim neočekivanim kockarskim iskušenjem. Počeli su glasno da žale što nemaju novca kod sebe, da oderu budalu, osvrtali se po gomili tražeći 'bespomoćno' nekoga ko bi im pozajmio, konsultujući se usput pogledima sa stražarima. Stvar je trajala pomalo predugo, bilo je vreme da se stupi u akciju.
- ‘Ajmo, gospođo, stavi neki dinar, da vidiš kako ide, a? - kaže igrač tonom koji prosto nudi novac na uslugu. U stanju svesti koje je dostigla, žena je sasvim spremna da to i prihvati.
- Nemoj, ženo, da si luda, idi svojim poslom, to su barabe! - prvi put se javi glas savesti iz gomile. Bio je to deka sa šumadijskim akcentom, moralna starina koja nema srca da gleda lude žene kako spucavaju nečije teško stečene pare. Bilo je prekasno.
Prevarila se. Prvo je izvadila pare iz tašne. Ne sto dinara, ni dvesta dinara, nego celih sto maraka. Toliko joj je trebalo. Da je prvo zgazila na šibicu, tokom procesa navlačenja, pa izvadila sto maraka, imala bi neku šansu. Ovako, pri pogledu na stotku, pomagači su je potpuno izlolovali od ostatka mase, a majstorove ruke su poletele po aluminijumu kao magične. Loptica je postala neuhvatljiva, a žena sasvim očajna. Nakon pogleda u njeno lice, koji je trajao milisekundu, veliki manipulator je pustio jednu sporu lopticu pod krajnju desnu šibicu, a zatim je, ne dižući je od podloge, premestio u sredinu i vrlo rutinski, ne gledajući nikako u ženu, već u ostatak gomile, rekao:
- Gde je loptica? ‘Ajmo, ruka je brža od oka! Da vidimo ulog?
Žena je zgazila na srednju šibicu i pružila novac. Pomagači su se okrenuli ka gomili, kao telohranitelji. Majstor je simultano jednom rukom uzeo novac, drugom, koju nije odvajao od podloge, jednim prstom okrenuo srednju šibicu, pod kojom nije bilo ništa.
Zajapurena žena je piljila u prazno mesto, nesposobna da se pokrene. Majstor je digao krajnju levu, kobajagi malo u stranu i loptica se zakotrljala ispod nje. A nije bila ni tamo. Bila je u njegovoj ruci, ispod dugog nokta malog prsta ili u naborima dlana. Dlana kojim je podlogu, šibice i lopticu pokupio brzinom svetlosti i, praćen pomagačima, nestao u gomili.
Žena je stajala, jadna, crvena u licu. Sto maraka koje je preračunavala u sve divne stvari sa Bulevara, sada je kalkulisala u muževljev bes i načine skrivanja gubitka. Brzo se udaljila od deke koji je vikao za bitangama i pokušavao da je ubedi da zove policiju. B. Čečen
