Izvor: Blic, 07.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznik koji su 'platili' jaganjci
Praznik koji su 'platili' jaganjci
Još ne beše svanulo kad su braća Alija, Toni i Afrim Baktijari zagazili u 'hladno i mutno Dunavo'. Kad im je prljava voda dunavskog rukavca došla do ispod grla, stresli su glavama i požurili nazad na obalu. Obavili su đurđevdanski običaj, ali da su samo malo sačekali, nisu ni morali u reku. Teška kiša sručila se na romsko naselje Deponija podno Pančevačkog mosta i vrtloge prašine umesila u blato, napravila potočiće koji su jurnuli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na sve strane; kapalo je u potleušicama, voda se 'podvlačila' ispod plehova i kartona, grmljavina se mešala sa lavežom pasa i blejanjem jagnjadi koja su živela svoje poslednje jutro, a sve se to miksovalo sa zaglušujućom ciganskom muzikom. 'Plekano naselje' je počinjalo sa još jednim đurđevdanskim urankom...
A kad Romi proslavljaju Đurđevdan, jaganjci utihnu! Posle obreda kupanja i bacanja venčića od cveća i trave u vodu, kolju se jagnjad koja se simbolično prinose kao žrtva za zdravlje ukućana, naročito dece. Po njihovim običajima do tog dana se ne jede mlado meso, ali za Svetog Đorđa na trpezi se mora naći mlada jagnjetina. Zato je Deponija ovog đurđevdanskog jutra ličila na krvavo poprište. U svakom dvorištu su 'radili noževi', a vešte ruke su u jednom potezu 'uzimale dušu' nevinim jaganjcima koji su se bunili i koprcali samo dok su ih dovodili ili donosili do mesta pogibije. Onda bi se, pritisnuti kolenom 'dušmanina' potpuno mirno predavali sudbini i smrti. Od njihove krvi su po licima musave dečice pravili pečate - 'da kao krv budu crvena i zdrava', dok su trupine završavale na već pripremljenim ražnjevima koji će se ceo dan okretati.
Mehdija Avdijević je već obradio svoje i sprema se da jedno jagnje zakolje starom ocu.
- Eto, mi smo muslimani, ali proslavljamo Đurđevdan - kaže Mehdija.
Milojko Redžep, predsednik udruženja Roma 'Romske suze', uvodi nas u svoju kuću gde je jednu prostoriju preuredio tako da podseća na džamiju. Na zidovima tapiserije sa istočnjačkim motivima, a na stolu slavski kolač i Kuran (!?)
- Među svecima ne postoje ni muslimani, ni pravoslavni. Bog je jedan, jedna je božja kuća, samo su vere podeljene - tumači Milojko.
Pored njegove kuće protrča dečačić kome su na nogama 'pijukale' sandale. Paradirao je kroz naselje ponosan na svoj đurđevdanski poklon koji je zvučno oponašao celo jato pilića. Sva su deca juče dobila nove stvari.
Ispod jedne vrbe devojčice su se zbijale u krug napravljen od kanapa i poturale kosu pod makaze. 'Da poraste bolja i duža', objašnjava starica koja izdaleka posmatra ritual. Klinac, umazan marmeladom tako da su mu samo užarene okice provirivale, radoznalo je buljio sa brdašceta napravljenog od šuta i otpada.
- Care, jesi li se ti kupao?
- Jeste! Al’ se ja ne zovem Care, nego Safet!
Crnoputi mladić sa čašom rakije u ruci teško da je znao kako se zove. Mutnih beonjača, pevao je iskidanim glasom čas na srpskom, čas na romskom. Na nju, koja je 'sinoć prošla kraj dućana', nadovezivalo se 'Peri mangi, Romi', i on se u svom veselju poduprtom alkoholom nije osvrtao na gorući problem druge polovine Deponije. Jedan udar groma ostavio ih je bez struje.
To se nije ticalo ni familije Đevdeta Dudaja, koji su uz neizdrživ pisak zurli sa zvučnika veličine šporeta na kome su poigravale pivske flaše, već drugo jagnje rastavljali sa životom. Već komšija naspram njega nije imao elektriku.
- Eeee, baš danas kad je praznik! - kuka stari Rom i podiže obe ruke ka nebu, kao da će tim pokretom uspostaviti prekinuto strujno kolo.
- To je zato što ste loši ljudi! - likuje drugi iz polovine kojoj je struja ostala.
Neko je pozvao Elektrodistribuciju i dolazak ekipe je burno pozdravljen.
- Jaoo, kume, meni crk’o televizor!
- Meni i muzika i televizor!
Jedan se pentra na krov i petlja oko satelitske antene. Njemu je 'pregoreo satelit'.
Ljudi iz EDB su samo konstatovali kako je stubu na kojem je kvar nemoguće prići od potleušica koje su ga okružile, a trošni krovovi nisu ulivali poverenje. Otišli su po dizalicu, a slavljenici su obesili noseve.
Izvesnom Beđedu je svejedno i sa strujom i bez nje. Ophrvan raznim problemima on je jedan od retkih koji Đurđevdan ne slavi.
- Ne ide mi u napredak. Sin mi kaže: 'Nemoj više da kolješ jagnje, vidiš da nas neće'. I ja rešio da prekinem ove godine. Ranko Pivljanin
