Izvor: Blic, 30.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava rapsodija u plavom
Prava rapsodija u plavom
Kao dete Džulijan Ašer je imao teoriju o simfonijskim koncertima na koje su ga vodili roditelji. 'Verovao sam da su se svetla u sali gasila da bismo bolje videli boje', priča on dok opisuje fantastične prizore koji su mu igrali pred očima. Ašer nije halucinirao. On je jednostavno sinesteta - osoba s retkim 'poremećajem' kod koje jedna čulna senzacija (slušanje muzike) izaziva drugu (boje). U Ašerovom slučaju, zvuci violine su bili modrocrveni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klavira tamnoljubičasti, a violončela zlatne boje tečnog meda.
Tek kada je Ašer počeo da studira neurologiju na Harvardu pre šest godina, shvatio je da za tu pojavu postoji ime - sinestezija, od grčkih reči syn (zajedno) i aesthesis (osećaj). Mogu da se kombinuju bilo koja dva čula. Prizori mogu da se čuju, zvuci mogu da imaju ukus i, što je najčešće slučaj, crno-beli brojevi i slova mogu da budu obojeni. Za Patrišu Lin Dafi pet plus dva jednako je zeleno - to je njena boja za sedam. Zvuči suludo?
Naučnici su smislili originalne testove da bi dokazali da sinestete ne izmišljaju svoje neobične asocijacije. U studiji iz 2001. dr V. S. Ramačandran i Edvard Habard sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu pokazali su grupi dobrovoljaca ekran sa crno-belim peticama među kojima je bilo sakriveno nekoliko dvojaka. Većini ljudi treba vremena da otkriju sve dvojke među brojnijim peticama. Sinestete su ih ugledale odmah pošto su za njih dvojke bile druge boje. 'Time smo dokazali da je to zaista čulni fenomen', kažu oni. Skeniranje mozga potvrđuje taj zaključak. Na konferenciji neurologa u Nju Orleansu pre dve godine, Kolin Blejkmor i Megan Stiven su pokazali da se deo mozga zadužen za boje zaista aktivira kod jednog sinestete koji kaže da vidi boje kad čuje određene reči. 'Ono što je kod njega bilo posebno zanimljivo jeste činjenica da je proteklih 10 godina slep!'
Zašto se kod nekih ljudi javlja sinestezija? Niko zapravo ne zna tačan odgovor. Međutim, naučnici na univerzitetima Rokfeler i Kembridž tragaju za genima koji bi mogli da im pomognu u razrešenju misterije. Moguće je da takve osobe imaju posebno guste veze između delova mozga zaduženih za različita čula ili možda njihov mozak aktivira veze koje su kod drugih ljudi blokirane. Slične veze sigurno postoje kod većine nas.
Implikacije su dramatične. Moguće je ne samo da većina nas poseduje te veze, već i da ih redovno koristi, iako toga nismo svesni. Uostalom, zar ne kažemo da je zima ljuta ili da neka boja naprosto vrišti, to jest da je drečava. 'Možda metafore, apstraktne misli i sinestezija imaju sličnu osnovu u neuronima mozga', ističe Ramačandran.
Sasvim je očigledno da je sinestezija povezana sa kreativnošću. Nedavna anketa je pokazala da su od 84 sinestete 26 profesionalni umetnici, pisci ili muzičari, dok su njih 44 ozbiljni amateri.
Umetnica Karol Stin, slikarka muzike koju vidi, odgovara na jedno prozaično pitanje nas običnih smrtnika: da li bogatiji zvuk daju dobre stare gramofonske ploče ili kompakt-diskovi? 'Ploče', odgovara ona kao iz topa. 'Boje su lepše, kao da im je neko dao dodatni sajaj.' I tu je raspravi kraj - oči su nam sve rekle. CDC/JS
