Izvor: Blic, 17.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak na zgarišta
Povratak na zgarišta
Autobus čudnih registarskih oznaka UNHCR približava se jugoslovensko-hrvatskoj granici. Putnici, Srbi prognanici iz Hrvatske, prvi put posle nepunih šest godina odlaze da obiđu kuće i imanja, odnosno ono što im je ostalo posle 'Oluje'. Većina ih je iz Knina i okolnih sela. U Srbiju su stigli sa zavežljajima u rukama, mnogi na traktorskim prikolicama. Ne brinu zbog carinskog pregleda, jer ni nemaju šta da pokažu. Najviše ih je iz Kolektivnog centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za smeštaj, kako se zvanično naziva njihov boravak u vojnoj kasarni u Kučevu.
Žamor se u autobusu stišava najavom vođe puta da se približava granica. Nekoliko muškaraca srednjih godina zabrinuto je zbog mogućnosti da se nalaze na 'hrvatskom spisku'. Vođa puta, predstavnik jedne danske humanitarne organizacije koja finansira program obilaska pod nazivom 'Idi, vidi', upozorio je uoči polaska da se već dešavalo da ponekog privede hrvatska policija. Poslednji put privedena su dvojica Srba, jedan pod sumnjom da je u toku rata počinio ratne zločine, a drugi zbog krađe još pre petnaestak godina u Zagrebu, a on mislio da je to zaboravljeno. Nisu ih maltretirali, angažovani su odmah advokati, prvi je pušten posle petnaest dana, a drugi će morati da odleži kraću zatvorsku kaznu, objasnio je vođa puta.
Prelaz granice protekao je bez problema. Međutim, još dugo su putnici tiho govorili, gotovo šapućući.
Prelaskom granice 'laknulo' je i autobusu. Posle drndanja i poskakivanja po srpskom delu auto-puta, autobus je prosto klizio po hrvatskom delu saobraćajnice koja je nakada nosila naziv Auto-put 'Bratstva i jedinstva'.
- Al’ su ga sredili, svaka čast! - prokomentarisao je stariji čovek.
Autobus pred Zagrebom skreće na Ličku magistralu, dalje će preko Karlovca i Plitvičkih jezera do Knina. Na Kordunu je počelo da se razdanjuje. Iz jutarnje sumaglice, pored puta prvo suočavanje sa posledicama rata. Najveći deo Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije bio je u sastavu nekadašnje Republike Srpske Krajine. U hrvatskoj vojnoj operaciji 'Oluja', početkom avgusta 1995. godine, i u kasnijih nekoliko meseci stradale su mnoge srpske kuće. Zgarišta, kuće srušene ili nagorelih krovova, 'očerupane' bez crepa na krovovima i bez prozora i vrata, imanja zarasla u korov - prizor je koji je dočekao i do Knina pratio putnike autobusa.
Pored puta ima obnovljenih i useljenih kuća. Međutim, sudeći po natpisima na njihovim zidovima 'Hrvat', 'Hrvatska kuća', 'Zauzeto' ili po hrvatskim zastavama na usputnim kafanama, malo je Srba povratnika. I nazivi kafana i kafića mnogo govore, ali je jedan bio najupečatljivi. Vlasnik je kafani dao naziv 'Oluja'.
Na ulasku u Knin tabla na kojoj piše: 'Ulazite u hrvatski kraljevski grad'. Nema vidnih posledica rata, izuzev rupa od metaka na ponekom zidu kuće. Sve je obnovljeno i sređeno. Ulice nose nazive ličnosti iz hrvatske istorije, mnoge pojedinih vojnih jedinica, a deo glavne ulice nazvan je Ulicom doktora Franje Tuđmana. Udaljenija sela su najviše stradala, posebno u Bukovici, Podinarju, Dalmatinskom Kosovu...
Centar grada, raskrsnica puteva prema Splitu, Zadru i Šibeniku 'opkoljen' je kafićima. U gradu ih je duplo više nego pre rata, a i tada ih je bilo na svakom koraku. Većina ih je gotovo prazna.
Petar Simić, stari poznanik koji je ostao u Kninu posle 'Oluje', objašnjava da nijedan Srbin nije zaposlen u nekoj državnoj instituciji ili preduzeću, a u sam grad Knin i u najbliža sela, kako procenjuje, vratilo se blizu četiri hiljade Srba. Najmanje toliko ih je u udaljenijim selima kninske opštine u kojoj je pre rata bilo blizu 40.000 Srba i nešto više od 5.000 Hrvata. Sada je u Kninu oko 10.000 Hrvata, a većina su Hrvati iz Bosne i Janjevci, Hrvati s Kosova, koji su naseljeni u Kistanjama kod Knina.
- Ni Hrvati nemaju posla - kaže Petar i dodaje da je TVIK, fabrika šrafova koja je pre rata zapošljavala tri hiljade radnika, odnedavno zatvorena, a do tada je radilo oko 200 radnika. Na železnici je od predratnih dve hiljade sada jedva 150 zaposlenih. Ne radi Grafičko preduzeće 'Mladost', Tekstilna fabrika 'Kninjanka'...
Većina Srba preživljava zahvaljujući penzijama koje su dobili oni stariji, kojih je i najviše među povratnicima. One Srbe, koji još nisu stekli uslove za penziju, praktično izdržavaju roditelji, nešto se 'nađe' na njivi i bašti, gotovo svi Srbi po selima drže pokoju kozu ili ovcu...
- U Kninu nema napetosti i incidenata kao prvih godina posle rata - objašnjava Petar. Svi su se okrenuli svakodnevnoj borbi za preživljavanje. I putnici iz autobusa, od kojih su neki iskoristili dolazak da 'srede' hrvatske papire, ličnu kartu ili pasoš, posvedočili su da u policiji i opštini nisu imali problema.
Ne oseća se ni posebna nervoza zbog lokalnih i županijskih izbora koji se održavaju 20. maja. Postoji šansa da Srbi dobiju lokalne izbore u Kninu, odnosno u većini od šest opština nastalih podelom predratne teritorije kninske opštine. Međutim, Srbi imaju tri liste - dve stranačke, Milana Đukića i Milorada Pupovca i jednu nezavisnu, Božidara Kulišića.
- Najveća nam je radost kad čujemo da se neko vratio. Ali, ne prođe malo, pronese se glas da je neko drugi prodao kuću ili celo imanje. Hrvati kupuju zemlju, a Srbi je prodaju u bescenje. Stan u gradu malo ko je uspeo da vrati, jer nisu otkupljeni, a kad rasprodaju imanja, gde će se vratiti? Šta će nam onda izbori i kakve pomoći od toga - kaže Stevan Popović koji se vratio pre tri godine i uspeo da obnovi kuću u selu Biškupija.
Povratak u Beograd uglavnom je u autobusu protekao u prepričavanju šta je ko video i zatekao od imanja. Neki su odlučili da se definitivno vrate, većina će još 'da razmisli', dok se ostali nadaju 'papirima za inostranstvo', kod dece ili rodbine.
Iz nekadašnje Krajine je, kako se procenjuje, u poslednjim nekoliko godina put Australije, Amerike i Kanade otišlo blizu 30.000 Srba.
- Znaš li ko ti je u kući? - pita stariji čovek saputnika.
- Niko - odgovara ovaj nevoljno.
- Blago tebi. U mojoj su neki Hrvati iz Bosne.
- E, onda blago tebi, jer je moja zapaljena i srušena. Srđan Radulović
Odlazak na 'glasovanje'
Udruženje za povratak prognanih lica, čije je sedište u 'Beograđanki', organizuje preko agencije 'Konte' odlazak Srba koji imaju hrvatke dokumente na izbore. Polazak je u subotu, a povratak u utorak i sredu. Povratna karta košta 50 nemačkih maraka.
