Izvor: Blic, 13.Okt.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao visokog napona
Tabla upozorenja na kojoj je nacrtana mrtvačka glava i gde piše „opasno po život", a koja stoji na stubovima dalekovoda, već je sasvim dovoljan razlog da nivo opreznosti bude povećan i za običnog prolaznika, dok se za radnike elektrodistribucije to podrazumeva. Malo je onih koji, svesni da je posao opasan, zahtevan, odgovoran i fizički naporan, odluče da im radno mesto bude na visinama od nekoliko desetina metara, bez obzira na snežnu vejavicu, provalu oblaka ili temperaturu kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „i nebo gori".
Elektromonteri Milenko Gligorić (41) i Željko Krstić (37) rade u lozničkom „Elektropodrinju", koji posluje u sistemu „Elektrosrbije" Kraljevo i kažu da njihov posao ne priznaje greške.
Kako su nam objasnili, srce elektrosistema nalazi se u dispečerskom centru odakle se svaka promena na mreži prati kompjuterski, a kolege monteri, koji su često na terenu, u stalnom su kontaktu i sve mora da funkcioniše besprekorno.
- Radim već 19 godina, ranije sam obavljao poslove elektromontera na održavanju, a poslednje četiri godine sam elektromonter uklopničar. Posao je odgovoran i bitan u sistemu elektrosnabdevanja, jer radimo na sistemu upravljanja, uključivanja i isključivanja dalekovoda, otklanjamo kvarove. Uslovi rada bi mogli biti i bolji, deo opreme je dotrajao, ali mi se nekako snalazimo i ispunjavamo zadatke - kaže Milenko Gligorić, dodajući da je najteži deo posla to što se radovi izvode bez obzira na vremenske prilike.
Niske temperature često stvaraju poteškoće ovim vrednim i hrabrim ljudima, a zaleđene metalne stubove teško savlađuju i uz pomoć specijalnih rukavica. Letnje temperature nose druge poteškoće.
- Rad na dalekovodima od 35 ili 110 kilovolti i visini od 40 metara nije nimalo lak i jednostavan, a kada vam sve to dodatno otežava jak vetar ili snežna vejavica, adrenalin radi kao lokomotiva. Mi smo u obavezi da čim potrošač ostane bez struje reagujemo i u što kraćem roku otklonimo kvar. Svake godine imamo obavezne lekarske preglede, jer moramo biti sposobni za rad na visini i u otežanim uslovima - objašnjava Gligorić.
Kad se ruke lepe za metal
Dešavalo se da neko od kolega padne usled pucanja drvenih stubova, ali, na sreću, kažu naši sagovornici, sve se završavalo bez težih povreda.
- Na metalne stubove se penjemo „ručno", opremljeni sigurnosnim opasačima i rukavicama. Teško je kad se zalede stubovi i kada se ruke lepe za metal. Od obima posla zavisi da li intervencije obavljamo u paru ili pojedinačno. Deo alata nosimo uz sebe, a ostatak po potrebi podižemo konopcima. Često menjamo izolatore koji su teški oko deset kilograma, a nekada ih nosimo po pet-šest. Izolator služi da provodnik bude odvojen od stuba i ne dozvoljava da stub dođe pod napon. Od naponskog nivoa zavisi i nivo opasnosti. Ako je naponski nivo 35 ili 110 kilovolti, ko priđe provodniku na metar već je u opasnosti jer se stvara električni luk. Na svakom stubu stoji upozorenje i tabla na kojoj piše koliki je naponski nivo. Posebno apelujemo na decu da se ne približavaju i ne penju po stubovima jer je opasno, upozorava Željko Krstić, koji ima oko 15 godina radnog iskustva.
Da bi se monter popeo na stub, neophodno je da se prekine napajanje strujom na tom mestu i da stub bude rastavljen, isključen i uzemljen u trafo-stanici.
- Bez obzira na sve, mi nosimo i priručna uzemljenja, kako bi osigurali mesto rada. To je dodatna mera zaštite. Opasač koji koristimo atestiran je za dovoljnu količinu otpora, a koristimo zaštitne kacige i šlemove, vizire, rukavice i specijalne čizme. I pored neophodne kondicije i napora, strah je uvek prisutan. Ako su atmosferska pražnjenja velika, tada ne radimo dok grmljavina ne prestane. Dobro i sigurno urađen posao podrazumeva maksimalnu koncentraciju i dobra saradnja među kolegama - kaže Krstić, konstatujući da se malo ulaže u rekonstrukciju niskog napona i da je stanje najgore po selima.
Havarije se pamte
Kada su jači vetrovi, zbog dotrajalosti mreže okolna sela često ostaju bez struje. Tada junaci ove priče stupaju na scenu, a svi razgovori u vezi manipulacije na niskom i visokom naponu se snimaju. Komunikacija između ljudi na terenu i dispečerskog centra je najvažnija, a prema rečima dispečera Zorana Ivankovića, da bi monter krenuo u akciju, pre svega je neophodno u trafo-stanici isključiti napon. Ovaj posao, kaže on, ne trpi greške jer ispravke nema. Monteri dežuraju i kada ostali svet proslavlja novogodišnje i druge praznike, a nije retkost da baš u tim periodima dolazi do učestalosti kvarova.
- Velike havarije se pamte do kraja života, a stres koji preživljavamo nije moguće nadoknaditi novcem koji zarađujemo. Odgovornost za sopstvenu, ali i bezbednost kolega, nešto je što se podrazumeva, ispred svake stručnosti za koju smo se školovali i koju smo kroz rad sticali - slažu se Milenko i Željko.
