Izvor: Blic, 28.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao koji ubija dušu
Posao koji ubija dušu
U životu glavnog komesara Edmunda S. naizgled je sve bilo u redu. Pedesetjednogodišnji policajac, njegova supruga Valtraut i sinovi Štefen (14) i Dominik (19) važili su u malom nemačkom gradiću Fel Marijenhagenu za uzornu porodicu. Susedi i kolege saznali su da on pati od depresije tek kada se 22. maja 2003. u porodičnoj kući dogodila tragedija. Dok je porodica sedela za stolom, komesar je izvukao svoj službeni revolver, ubio ženu i sinove, a zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sebe.
Krvoproliće u pokrajni Hesen možda je šokantno zbog svojih razmera, ali samoubistva među policajcima predstavljaju tužnu realnost u Nemačkoj. Dramatična statistika izazvala je zabrinutost i među političarima koji su tražili da se izradi strategija u cilju prevencije samoubistava. Već je sada u svakom okrugu angažovan pedagog kome mogu da se obrate policajci.
Očigledno da postoji velika potreba za tešiteljima: samo u jednoj četvrti Minhena javilo se za pomoć 256 policajaca. Stručnjaci smatraju da su policajci izloženi sve većim izazovima jer se nasilje širi, a kriminalci postaju sve brutalniji.
Stariji policajci smatraju da mlađe kolege nisu dovoljne očvrsle, a pri tom zaboravljaju da su i oni na početku rado tražili rame za plakanje. Šef hamburške policije Udo Nagel ni danas ne može da izbriše iz sećanja prvu autopsiju kojoj je prisustvovao. Radilo se o malom detetu i niko ga nije pitao da li je u stanju to da gleda. Tada bi se zahtev za lekarsku pomoć shvatio kao izraz slabosti, međutim danas se ne traži više mačo tip. 'Bilo da se radi o dečijoj pornografiji, saobraćajnim nesrećama ili ubistvima, policajci često moraju da se suoče sa tako strašnim prizorima da im je pomoć psihijatra neophodna', kaže Nagel.
Ponekad je kancelarijski posao gori od terenske službe. Psiholog Langer se seća jedne mlade policajke koja je dobila zadatak da pregledava sado-mazohističke porno-filmove. Kada su joj popustili živci, šef se obrecnu na nju da ona nije pekar nego policajac i da ne može da zatvara oči pred takvim stvarima. Međutim, u razgovoru čitavog tima policajaca sa psihologom došlo se do zaključka da mlada žena nije jedina koju su izdali živci: kolege takođe imaju problema kada gledaju pedofile i druge seksualne izopačenosti. Često je dovoljan otvoren razgovor da bi se smanjila tenzija.
Policijski lekar u Dortmundu Kristof Palke ima slična iskustva. On kaže da su policajci naročito opterećeni posle teških saobraćajnih nesreća jer takvi traumatski doživljaji dovode do poremećaja sna, noćne more, apatije ili preteranog konzumiranja cigareta i alkohola. Da nema psihijatrijske pomoći, nagomilani stres bi se kod policajaca pretvorio u neobuzdanu agresiju.
Primera za to ima na pretek. Smrt Stefana Naizijusa (31) iz Kelna usledila je kada su frustrirani policajci zbog njegovog opiranja hapšenju primenili preteranu silu, tako da je on pao u komu i ubrzo izdahnuo. Neposredno pre orgije batinjanja, u Kelnu je među policajcima sprovedena anketa u kojoj je više od 60 odsto njih reklo da su bili u situaciji da prekorače ovlašćenja ili su morali da obuzdaju svog partnera. CDC/SM
