Izvor: Blic, 11.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohod istarskih tabakina
Pohod istarskih tabakina
Jugoslovensko, tačnije duvansko tržište Srbije, merkaju mnoge svetske fabrike duvana, a jedna od najzainteresovanijih da ovde investira i izbori se za svoj deo unosnog kolača jeste i Tvornica duhana Rovinj čije su cigarete u poslednjih godinu dana osvojile našu pušačku populaciju. Krajem juna je sa vojvođanskim vlastima potpisan protokol o gradnji fabrike duvana u Novom Sadu čija izgradnja bi koštala 70 miliona maraka a zapošljavala bi 200 radnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uključujući i 1.200 indivudalnih proizvođača duvana u kooperativnom statusu. Za sada je sve ostalo na 'pismu o namerama' i rovinjski koncern čeka donošenje srpskog Zakona o duvanu da bi ozbiljnije krenuo u realizaciju ovog projekta.
- Naš cilj je da dođemo do potrošača, pa bilo to izvozom ili otvaranjem pogona - kaže Predrag Grubić, portparol rovinjske fabrike koja je u protekloj deceniji postala jedna od vodećih hrvatskih fabrika. Ona kontroliše 85 odsto domaćeg duvanskog tržišta , 80 odsto primarne proizvodnje duvana sa godišnjim prometom od 600 miliona dolara, izvoz je povećan 80 odsto, a ukupna ulaganja u poslednjih pet godina iznosila su 300 miliona maraka. U Jugoslaviji rovinjska fabrika zauzima između 12 i 15 odsto tržišta.
Danas TDR posluje kao holding društvo i sastoji se od dve fabrike duvana ( pre tri godine kupljena je Tvornica duhana Zagreb, tako da je TDR faktički monopolista na hrvatskom tržištu), tri preduzeća za primarnu proizvodnju i obradu duvana, fabrike za izradu komercijalne ambalaže i dva preduzeća za veleprodaju. U međuvremenu, fabrika je svoju delatnost proširila i na turizam pa su kupljena dva preduzeća 'Jadran turist' iz Rovinja i 'Anita' iz Vrsara. Obnovljeni građevinski kompleks TDR -a jedan je od najočuvanijih objekata hrvatskog industrijskog nasleđa ( fabriku je osnovao davne 1872. godine austrijski duvanski monopol).
U okviru fabrike funkcionišu koncertna dvorana i galerija, kao i prvi duvanski muzej u Hrvatskoj koji sa više od 300 eksponata svedoči o 130 godina duvanske tradicije i svetu tabakina (lokalni naziv za duvanske radnice). Žene su bile osnovna radna snaga na samim počecima fabrike, pa je zabeleženo da su 1887. godine od ukupno 762 radnika njih 722 bile žene.
- I danas žene rade, a muškarci rukovode - šali se Drinka Pocrnić Vucelić, direktor marketinga, koja je uz inženjera Tonija Pokrajca, bivšeg jugoslovenskog vaterpolo reprezentativca, bila naš domaćin u fabrici.
Inače, u Hrvatskoj je strogo zabranjeno reklamiranje cigareta, i Rovinjci se dovijaju na razne načine kako bi komunicirali sa potrošačima. Tako je, samo tokom prošle godine, za humanitarne i kulturne programe izdvojeno više od dva miliona maraka.
Proizvodni proces je maksimalno automatizovan, pa u neposrednoj proizvodnji radi manje od 200 radnika čija uloga se mahom svodi na nadgledanje mašina. Inače, plata je ovde daleko iznad hrvatskog proseka. Radnik za jednom od linija kaže da mesečno zarađuje 1.200 maraka.
Jedan od najvažnijih segmenata je i kontrolna laboratorija gde se u mikrone kontroliše sirovinski sastav i kvalitet proizvoda. Toni Pokrajac nam šeretski pokazuje i 'pušeći stroj' koji ovde popularno azivaju 'Monika Levinski'. Ova mašina sa dvadeset otvora prva 'proba' gotove cigarete, ali konačan sud daje ekipa profesionalnih degustatora.
- Ovo je retka ustanova u kojoj važi pravilo: molimo vas da pušite - kaže Pokrajac.
A i ne morate da zapalite cigaretu. Dovoljno je da prošetate rivom pored fabrike i zagonetni miris svežeg duvana zagolicaće vam nozdrve. Ranko Pivljanin Šverc podstiče država
U TDR odbijaju bilo kakvu umešanost u nelegalnu trgovinu duvana i tvrde da hrvatska država svojom poreskom politikom, odnosno visokim poreskim stopama, direktno inicira šverc.
- Porezi u maloprodajnoj ceni cigareta učestvuju sa 70, a kod nekih marki čak i 75 odsto. Tako se izbegavanjem poreza putem crnih kanala ostvaruje tri ili pet puta veća zarada. Susedne zemlje imaju daleko niže poreze, samim tim i niže cene cigareta. Tako na primer, cena najpopularnijih vrsta cigareta u SRJ je jedna marka za kutiju, u Rumuniji 0,50 DEM, u BiH 1,2 DEM, Mađarskoj 1,75 DEM, dok je u Hrvatskoj cena istih cigareta celih 2,80 maraka - tvrdi Predrag Grubić, portparol TDR. Tako licencni 'Marlboro' koji proizvodi rovinjska fabrika košta 17 kuna, odnosno pet nemačkih maraka.
