Izvor: Blic, 08.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeli smo da slavimo slave
Počeli smo da slavimo slave
Sada već ličimo na selo. Pola ljudi se vratilo, u školi je 29 učenika u osam razreda. Zaorali smo deset hektara pšenice, imamo dvadeset krava, četr’es ovaca i više od sedamsto koka-nosilja, kao i trideset svinja. Ali, najviše što imamo je želja da ostanemo ovde, u našem zavičaju. Sve nas je više. Evo, u susednim selima Biča i Gradac ima po tridesetak povratnika', kaže u centru Osojana, preko puta renovirane OŠ 'Radoš Tošić', Gojko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đurić (49), koji se sa ženom, dvoje dece, bratom i ocem vratio 13. avgusta 2001. godine, sa prvom grupom od 53 povratnika u selo.
Osojane je pretvoreno u pravo gradilište. Puno je crvenih, novih krovova i nedovršenih zidova kuća, a svuda okolo građevinski materijal, mešalice, lopate, pesak...'E, ništa nije bilo teže nego kad smo se vratili na pustoši i pepelu. Nigde ništa od kuća, ni od čega. Sve porušeno i zapaljeno, voćke posečene... Došli smo pod šatorima, a, evo, danas je trista duša u selu. Niču svakog dana nove kuće, tu su deca, škola, ambulanta, stoka... Počinjemo da opstajemo od sopstvenog rada, ali bogami nas ni država nije zaobišla, već nam redovno pomaže', kaže sedamdesetšestogodišnji Miljan Đurić, jedini povratnik koji od dolaska u selo nije pokušao nijednog trenutka da napusti Osojane. Čak ni za kupovinu u Kosovskoj Mitrovici, gde se povratnici iz Osojana dva puta snabdevaju uz pratnju španskog Kfora.
Prema Osojanu ostao je još samo jedan punkt španskog Kfora iz pravca Đurakovca i Žača. Doduše, 20 vojnika Španaca je u samom centru sela.
Gojko Đurić objašnjava da su u Osojanu završene 73 kuće, 15 se još gradi, dok u 45 kontejnera u centru, preko puta škole, živi 60 povratnika. U školi je 29 učenika u osam razreda, sa kojima radi 12 nastavnika. Tu je i predškolsko, sa četrnaestoro dece, dok u seoskoj ambulanti radi pet sestara i doktor Spasenija Jaredić.'Još nije kako treba, ali smo živnuli. Počeli smo i slave da slavimo. Nikoljdan su 22 porodice proslavile, a za Božić smo ispekli 25 prasića. U našim kućama smo ponovo, to je najvažnije. Tamjan nam ponovo miriše u domovima', kaže Stanija Đurić (68).
Svetlana Popović priča da selo još ne može da obezbedi dovoljno hrane i da im najveća pomoć stiže od Republičkog koordinacionog centra za Kosovo. Glavni predstavnik povratnika u Osojanu je Gojko Đurić, koji je i najbolje upoznat o svakoj pomoći.
'Zahvaljujući eparhiji žičkoj i vladici Atanasiju Jeftiću, dobili smo 43 ovce, šest krava, 400 koka-nosilja i mlin za kukuruz. Uz pomoć humanitarne organizacija 'Aktid' dobili smo 15 krava, 330 koka-nosilja, 15 plastenika i 30 svinja. Hranu i dalje dobijamo od Koordinacionog centra za Kosovo, a redovno nam pomažu manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i otac Petar iz Đurđević stupova kod Novog Pazara', kaže Gojko.
'Opstanak osojanske doline i sela u njoj zavisi od daljeg povratka Srba, a Bog će dati da se Srbi vrate. Još uvek izlazimo i dolazimo u pratnju stranih vojnika, ali i tako je bolje nego da smo podstanari negde u Srbiji. Sada nas u selu bude naši petlovi, a verujem da će biti sve bolje i bolje', kaže Danilo Vuković (59).U selu su dve prodavnice i dve kafane, ona na samom ulazu u selo je prava gradska kafana sa enterijerom, u njoj često odsedaju i španski vojnici. Meštani govore da im je potrebno više mehanizacije za obradu njiva.
'Dobili smo četiri traktora i prikolice od Koordinacionog centra, ali to nije dovoljno za 100 domaćinstava u selu. Hoćemo da radimo i da imamo naše proizvode. Evo, sada svaka porodica ima svoj luk, krompir, kupus, šargarepu i sve što nam treba', kaže Vlastimir Vuković.
Gojko Đurić na kraju kaže da bi trebalo da ih država pomogne sadnicama voćaka, jer su Albanci sve voćnjake u selu posekli.'Moramo da popravimo i crkvu Svetog Arhangela. Hoćemo da čujemo crkveno zvono, da odjekuje osojanskom dolinom. Neka zvono pozove ostale Srbe da se vrate u Metohiji. Metohija je oduvek bila srpska', zaključuje Miljan Đurić. Z. V. Vlaškalić
